Srbija
БУДИМИР ДАВИДОВИЋ – СРПСКИ ЈУНАК СА 70 РАНА!
Budimir Davidović je za šest godina ratovanja preživeo 70 rana i stekao 7 visokih odlikovanja. Doživeo je poznu starost u Čačku gde je bio veoma cenjen i poštovan od sugrađana. Ovo je njegova priča:
“Nas četrnaest vojnika, 18. aprila 1918. odabraše da uništimo sedam bugarskih zemunica. I to – bombama. Krenemo nečujno posle ponoći. Do mene je Milutin Petrović, Dragačevac, srce mu veliko ko planina, dobričina, ali je Bugare mrzeo iznad svega.
Bauljamo mi, provukosmo se nekako ispod bodljikave žice, ali Milutin zastade. Rukom mi daje znak da stanem tu i ćutim. Udalji se on desetak metara i vrati – s krvavim bajonetom: proburazio je stražara tako da ovaj nije ni pisnuo…
Nastavismo još nekoliko metara, pa se meni učini da iza jednog debla vidim senku. I to je bio stražar. Uklonili smo bez reči i tu prepreku, a našli se pred zemunicom.
Kroz otvor bacismo bombe…
Nastade pakao: zemlja se pretvori u vatru, jauci u glavnoj zemunici, onoj kojom pristižu pojačanja…
Nema se kud – morasmo na nož… Napravismo pokolj, ali izbodoše me na 17 mesta…
Moji drugovi se povlače, a ja se zapletoh u bodljikavu žicu… Šiklja krv, ali se ne dam, hoću da živim… Bugarski vojnik kidiše bajonetom na mene.
Gledam sečivo bajoneta i trgnem pištolj: oborih ga prvim metkom…
Drugi baci bombu pored moje glave. Zgrabim je hitro da je vratim, ali, krv ti ljubim, eksplodira i odnese mi desnu ruku…
Bugari me hoće živog, trče prema meni trojica, i to me osvesti. Trgnem levom rukom poslednju bombu, potegnem detonator zubima i bacim ispred Bugara…
Više ih nisam video… Naši me nekako izvukoše i nađoh se u bolnici. Tu su mi, sedam dana kasnije, na izranjavljene grudi, okačili drugu Karađorđevu zvezdu…
Istog dana dođe komandant istočnog dela fronta, francuski general Gijom. Obilazi ranjenike. Zadrža se pored moje postelje. Naši mu oficiri nešto govore. Gledam ga u oči: blistaju…
Hajednom, sa svojih grudi on skide Orden francuske Legije časti i reče mi: “Junače, ti više nego ja zaslužuješ da nosiš ovo visoko odlikovanje. Hiljadili se takvi junaci!”
Budimir Davidović je za šest godina ratovanja preživeo 70 rana i stekao 7 visokih odlikovanja. Doživeo je poznu starost u Čačku gde je bio veoma cenjen i poštovan od sugrađana.