Identitet
BITKA NA GRAHOVCU: Najslavnija pobjeda u istoriji Crne Gore
24. aprila 1858. godine silna vojska Husein-paše zauzima Grahovac. Videći da se turska vojska nalazi na samoj granici, Knjaz Danilo upućuje odred na čelu sa vojvodom Mirkom i Petrom Vukotićem. Pored Banjana, uskoka i Grahovljana, na Grahovac su još pristigli vojvode Krco Petrović i Ivo Radonjić sa svojom vojskom. Crnogorci su prenoćili na položojima.
Kad je dan osvanuo, mutan i oblačan, čekala se samo odluka vrhovnih komandanata pa da stupe u dejstvo.
Ali ponekad i nepredviđeni događaj može da
izazove glavnu bitku. To se i na Grahovcu dogodilo. Nekoliko Crnogoraca iz odreda vojvode Petra Vukotića, prikralo se turskoj komori, poplijenilo deset konja i nešto praha i olova. Turci ih pri svitanju opaze i prenesu Husein-paši. Ljut zbog ovoga on šalje Kadri pašu da napadne Crnogorce i zauzme brdo Omutić.
Kada je glas dopanuo vojvodi Petru on je odmah izdao naredbu: “Miloše (Krivokapiću),
Boro (Stanojeviću), pope Luka (Jovoviću) i Boško, naprijed. Vratite onu crnjevinu kako znate, tako da upamti jutrašnje jutro.”
Na pušku sablju i nož Crnogorci su dočekali Kadri-pašine strijelce. Borba se vodila prsa u prsa, no hrabrost Crnogoraca i ovog puta odnese prevagu. Turci okrenu pleća i počnu da odstupaju. Husein paša poče da šalje pojačanje u vidu artiljerije i pešadije i pod kišom olova Crnogorci bijahu primorani na povlačenje. Moral vojske se srozao jer im je gotova pobeda bila istrgnuta iz ruku.
Medjutim, cucki serdar Miloš Krivokapić preokrenu tok bitke. Uzviknuo je Crnogorcima koji su se povlačili: “Bježite, bježite, naći će se neko od vas da kaže gospodaru đe mu danas ostaviste serdara, da se sam kolje sa Turcima!” Crnogorce nije bilo teško prekoriti. Ovaj glas vrati im hrabrost.
Cuce se ponovo okupe oko svog serdara a on prkoseći turskom zrnevlju povika: “Naprijed junaci! Ha Crnogorci na Turke!” Podvig Miloša i Cuca podstaknu i ostale Crnogorce i oni, ne obraćajući pažnju više na sijevanje turskih baljemeza, krenu u juriš. Nije prošlo dugo i odred vojvode Mirka se umešao u bitku. Đuro Kusovac je dobio naredbu da napadne tursku konjicu. Vojvoda Mirko je još naredio da se Turcima odseče odstupnica (Mirotinjski Dolovi) i na taj način da se opkole.
Turci su se povlačili pred najezdom Crnogoraca ka Mirotinjskim Dolovima ne znajući da im je taj put odsečen. Bila im je namera da se sretu sa pojačanjem i ako treba, povuku nazad u Hercegovinu. I ako im je stiglo pojačanje, nisu mogli da zaustave silovit juriš Crnogoraca. Muka za njih je tek nastupila kada su prišli dolovima jer ih je zaustavila iznenadna puščana vatra. Našavši se u obruču, Turcima je pao moral, i sve više ih je bilo mrtvih na zemlji. Pokušavajući da ohrabre vojsku u rasulu, vodje su im citirale stihove iz Kurana. Hrabrost Turaka je sada zamenio verski fanatizam, i dok su se jedni uzaludno zaletali na Crnogorce, drugi su se predavali jer nisu videli izlaza iz situacije. Tek po neki pojedinci i odredi koristeći gustu maglu, uspjeli su da se probiju iz obruča. Tako je i Husein-paša sa najbližim saradnicima izvukao živu glavu.
Nakon bitke na polju je ležalo 6000 mrtvih i ranjenih Turaka, među njima i Kadri paša. Grahovac nije štedeo ni Crnogorce. Na polju je bilo 2000 što mrtvih, što ranjenih vojnika, među njima i pop Luka, Đuro Kusovac i Boro Stanojević. Zbog ovoga slavlje na Cetinju je bilo prekinuto, jer je tad knjaz Danilo doznao za broj poginulih Crnogoraca. I ako je pobjeda značajna (politički najznačajnija od svih bitaka u istoriji Crne Gore) ljudi su bili tužni zbog cene kojom je ona plaćena.