Društvo

NVO Serdar organizuje tribinu „Zlo proljeće 99“

Nevladina organizacija „Serdar“ organizovaće 24. aprila u parohijskom domu Sveti Toma u Bečićima uz blagoslov oca Petra Cerovića tribinu povodom objeležavanja 24. godišnjice NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, predavač na prvoj trbini ovakve vrste u Budvi će biti Doktor istorijskih nauka i redovni profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Aleksandar Stamatović.

Foto: Borba

24 marta 2023. godine navršava se 24. godine od bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije . Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ donijeta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Prema podacima Ministarstva odbrane SRJ tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi dan kasnije Savet bezbjednosti Ujedinjenih Nacija  usvojio Rezoluciju 1244 – zaključuje se u saopštenju NVO „Serdar“

Komentarišite

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Nazad