Stojan Dobrilović Čupić (1765-1815) jedan od najznačajnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka, poznat i pod nadimkom ”Zmaj od Noćaja”. Rodom je iz Pive u Staroj Hercegovini, ali se još kao mladić, po smrti oca, seli u Mačvu kod đeda, gde stiče pismenost i obrazovanje i gde ga usvaja trgovac Strahinja Čupić sa kojim stiče lepo imanje.
Na početku Prvog srpskog ustanka predvodi Mačvane u ustanku protiv dahija. Već u prvoj borbi kod Zasavice se ističe velikom vojnom i komandnom snalažljivošću. Ovu slavu potvrđuje i napad na Mačvansku Mitrovicu u kojem Stojan Čupić sa svojim odredom uspeva da do nogu potuče znatno brojniju posadu turskog hana.
Već 1805. godine Karađorđe imenuje Čupića za mačvanskog vojvodu u Bogatiću. Najznačajnija Čupićeva ratna godina je 1806. Svojom domišljatošću uspeva da prevari Turke prilikom pregovora, a u bici na Mišaru je jedan od istaknutih srpskih komandanata. Tokom narednih ustaničkih godina učestvuje u nizu okršaja, borbi i upada u Bosnu, kao i u čuvenoj bici kod Loznice 1811. Bio je i jedan od glasovitih megdandžija.
Istakao se naročito u bojevima na Mišaru (gde je izazvao na megdan i pobedio turskog junaka Musu Sarajliju) i na Salašu. Takođe je pred boj na Bajinoj Bašti izazvao i pobedio u dvoboju silnoga bega Zumbilića.
U borbi na Glavici preko Drine spasao je Cincar Janka Popovića (Srbina rodom iz Ohrida).
Kraj Prvog ustanka obeležava bitka na Ravnju posle koje Stojan Čupić sa Karađorđem prelazi u Srem. Vraća se u Mačvu 1815. godine kada dobija instrukciju od Miloša Obrenovića da ponovo podigne ustanak.
Postoje dve verzije Stojanovog kraja. Po jednoj, ga Turcima predaju bogati srpski trgovci iz Mačve, koji su gajili omrazu prema Čupiću i protivili se novom ustanku. Po drugoj, nalogodavac Čupićeve predaje Turcima je bio sam knez Miloš Obrenović, koji se plašio Čupićeve popularnosti u narodu i smatrao da ovaj veliki junak može da mu ugrozi vlast.
I tako je na prevaru Čupić uhvaćen i odveden preko Drine u zvorničku tamnicu. Posle mesec dana teških mučenja, zadavljen je gajtanom.
Stojan Čupić je od strane naroda ostao upamćen po svojim vojnim vrlinama i snalažljivosti, pa je zbog njih dobio nadimak ”Zmaj od Noćaja”.
Bio je poznat i kao dobar govornik, o čemu je sam Karađorđe govorio: ”Kojekude, ko mi nadgovori Čupića i natpiše Molera, daću što zatraži”.
.
Ostao je zapamćen u narodnoj epskoj pesmi ”Zmaj od Noćaja“. Vuk Karadžić ga je smatrao najhrabrijim srpskim vojvodom uz hajduk Veljka Petrovića.
.
Imao je troje dece. Njegov najpoznatiji potomak Nikola Čupić je bio konstruktor ratnog naoružanja. Umro je u 34 godini ostavljajući zaveštanje da se od njegove imovine osnuje Čupućeva zadužbina koja je izdavala znameniti Godišnjak.
