Dobar deo Srba će vam reći da je za njih “dok ne probaju lava, svinja kraljica životinja”. Ovo naročito važi za vreme oko nove godine i Božića jer se za ove praznike trpeza ne može zamisliti bez svinjskog pečenja. O tome, kako je došlo do ovoga, zapravo postoji veoma zanimljiva priča.
Od 15. veka pa sve do ponovnog sticanja nezavisnosti u 19. veku, Srbi su živeli pod turskom upravom. U ovom periodu age i begovi imali su pravo da u bilo kom trenutku ušetaju u kuće srpskog stanovništva i traže hranu za sebe i konje, kao i druge potrepštine.
U slučaju kada bi domaćin odbio neki zahtev, Turci bi se svetili celoj porodici, a neki od slučajeva strašnog zuluma zapamćeni su do danas.
Upravo u ovo vreme, priča kaže, rodio se i običaj da Srbi za Božić jedu svinjsko pečenje.
Postoji legenda da su Srbi, kako bi ih Turci za ovaj veliki praznik ostavili na miru, počeli da pripremaju svinjetinu i to na ražnju, u dvorištu, ispred kuće, da svi vide i osete. Kako je Turcima bilo zabranjeno da jedu ovo meso, a čak I da uđu u dom gde se svinjetina sprema, morali su da za BožIć zaobiđu srpske domove – kaže za istoričar Stanislav Sremčević i dodaje da su Srbi, dok su jeli jagnjetinu za praznike često ostajali bez nje jer bi im je Turci otimali.
Sa svinjskim pečenjem, Srbi su obezbedili da Božić provedu u miru i bez neželjenih gostiju, a vremenom se, prema predanju, običaj proširio i na ostale velike hrišćanske praznike.
Verovatno je da u pričI ima malo istine jer su Srbi i u drugim slučajevima nalazili načina da “izvdraju” turskim osvajačima. Iako je nju danas nemoguće potkrepiti istorijskim izvorima, svakako je reč o simpatičnoj božIćnoj legendi – zaključuje Sremčević.
Zato kada danas sednete za prazničnu trpezu i na njoj nađete svinjsko pečenje, uz čašicu (ili dve) ispričajte prijateljima i porodici priču o svinjetini, Srbima i Turcima. Sve ćete nasmejati i gozbu nastaviti u dobroj atmosferi.
