Svijet

Zapad preti da će slati trupe u Ukrajinu: Blef ili najava trećeg svetskog rata?

Foto: canva stock

Oštra retorika, prazna priča, skretanje pažnje s neuspeha kontraofanzive… da li na Makronovu izjavu o slanju zapadnih vojnika u Ukrajinu možemo gledati i kako na realnu pretnju?

Zanimljivo je da čovek koji je dugo govorio da je NATO klinički mrtav, sada najednom udara u zvona za buđenje i ratne doboše, ocenjuje diplomata Živadin Jovanović, komentarišući najnoviju izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona da nije isključeno da će Zapad slati trupe u Ukrajinu, iako o tome trenutno nema konsenzusa.

Jasno je da Rusija na tako nešto ne bi sedela skrštenih ruku, pa bi slanje zapadnih vojnika ka istoku praktično bila objava trećeg Trećeg svetskog rata. Da li je NATO zaista kadar da planetu uvede u globalni krvavi sukob ili su Makronove reči samo blef?

Uprkos tome što je i slovački premijer Robert Fico juče upozorio da Zapad ide ka donošenju najgore moguće odluke u vezi sa situacijom u toj zemlji, Jovanović za RT Balkan navodi da veruje da su Makronovi bojni pokliči zapravo samo prazne priče, a ova izjava francuskog predsednika “ekstremistička želja koja nema pokrića u realnim odnosima u Alijansi”.

“Ovde se pre svega radi o reakcijama na neuspeh ukrajinske vojske i famozne kontraofanzive u protekloj godini, a Zapad sad pokušava da nadoknađuje nešto što je propušteno u prošlosti i popuni prazninu nastalu usled prekida američke pomoći zbog blokade u Kongresu. U pitanju je oštra retorika koja treba da zaseni to što se situacija ne odvija po planu i da gube u Ukrajini”, ukazuje Jovanović.

On ne može čak ni da zamisli da zapadne trupe krenu ka istoku jer to je, kako ocenjuje “neracionalna i neosnovana politika”.

“Ne verujem da iza takvih izjava stoje stvarne odluke da se NATO zemlje direktno, živom silom uključe u sukobe u Ukrajini. Apsolutno ne mislim da se oko toga može postići konsenzus jer jasno je da se NATO već podelio i da se još deli i da tamo nema mogućnosti za saglasnost. Pitanje je da kako će slabljenje podrške Zelenskom uticati i na dosadašnji nivo podrške, tako da je neverovatno da se to pojača i poveća”, zaključuje Jovanović.

General Mitar Kovač Makronove izjave vidi kao pokazatelj da Zapad luta i da se boji suštinskog poraza i vojne kapitulacije Ukrajine koja bi u veoma tešku poziciju stavila i NATO i EU, najveće pokrovitelje Kijeva.

“Ne verujem da će doći do konsenzusa da NATO pošalje trupe, već sam skloniji mišljenju da do slanja zapadnih vojnika može doći u ograničenom smislu, odnosno da deo zemalja može da prihvati da daje kontigente i da služi kao pojačanje ukrajinskim oružanim snagama. To ne bi bilo na frontu prema ruskoj vojsci, nego bi oni verovatno mogli da zaposednu određen deo teritorije Ukrajine i tako čuvaju njenu državnost i spreče potpunu kapitulaciju ukrajinske vojske i Ukrajine kao države”, ukazuje Kovač.

Ta “avantura” zapadnih zemalja, prema njegovim rečima, nikako ne bi podrazumevala napade na Rusiju. Ako bi NATO kontigenti ušli u Ukrajinu, oni bi tu, kako Kovač veruje, samo “spasavali šta se spasiti može”.

“Ako bi se dozvolio otvoreni sukob sa ruskom vojskom i otvorenije učešće evropskih NATO članica u konfliktu, sigurno je da bi Ruska Federacija bila prinuđena da u nekoj fazi upotrebi i taktičke nuklearne projektile”, ukazuje Kovač.

To bi, kaže naš sagovornik, bilo opravdano i sa stanovišta ruske bezbednosti, ali zbog mira u Evropi.

“Mislim da je veliki nemoral evropske politike, da dozvole da se evropski deo NATO-a uključi u klasičan konvencionalni rat posle dve godine rata iscrpljivanja. Takva podanička evropska politika pod uticajem SAD morala bi da snosi ogromne posledice takvog neodgovornog ponašanja prema evropskoj bezbednosti”, zaključuje Kovač.

Makronova gotovo potpuno otvorena pretnja trećim svetskim ratom iznenadila je i velikog poznavaoca prilika u Francuskoj, Dušana Gujaničića sa Instituta za političke studije.

Ovakvu izjavu Gujaničić ocenjuje kao “najblaže rečeno nesmotrenu, a neko bi rekao i radikalnu i ludačku izjavu“.

“Nazvao bih ovo kombinacijom lažnog busanja u prsa, nerazumevanja situacije i kratkovidosti. I sam francuski predsednik je svestan da takva opcija nema jednoglasnost ukrajinskih saveznika. Čak ni kad uporedimo rat u Ukrajini sa agresijom na Jugoslaviju, koja je bila mnogo manji  protivnik za NATO – jasno je da ni tada nije bilo približno podrške za jednu tako ultraradikalnu akciju”, ukazuje Gujaničić.

Za njega nema sumnje da će se Makronu lupanje u ratne doboše obiti o glavu – šteta će biti i srednjoročna i dugoročna, a možda i kratkoročna koja će se odraziti na izborima za EU za četiri meseca. Iako, našeg sagovornika ne bi čudilo ni da se francuski predsednik “vrati” nekoliko koraka unazad i pokuša da relativizuje svoju izjavu.

“Naštetio je i samoj Francuskoj na spoljnom planu, ali i samom sebi. Za njega ni u samoj državi nije stabilna situacija. On nema stabilnu većinu, mnogi zakoni koje je usvojio su veoma nepopularni i značajni slojevi stanovništva se bune zbog mera njegove vlade. Kad sve to saberemo jasno je da on radi ono što rade i mnogi drugi političari – kad im ne ide dobro na unutrašnjem planu, žele da pokažu svoju snagu na spoljnopolitičkom planu”, zaključuje Gujaničić.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad