Društvo

Za digitalizaciju fali još 4.000 kompjutera, nabavka opreme zadovoljava samo 50 odsto potreba škola

Foto: Borba

Internet signal dostupan je u malom broju područnih ustanova, u svega u 21, navodi se u strategiji za digitalizaciju obrazovnog sistema od 2022. do 2027. godine

Prema zvaničnim podacima, u crnogorskim školama je 15 učenika na jedan kompjuter, a najavljena nabavka 4.575 računara zadovoljiće samo 50 odsto potreba obrazovnog sistema. Situacija je takva da se kompjuter, mimo računarskih sala, rijetko može naći u kabinetima za nastavu iz drugih predmeta. Prošle sedmice u Ministarstvu prosvjete, nauke i inovacija potpisan je ugovor za nabavku računara i druge opreme, čija je vrijednost preko 6,3 miliona eura (4.575 računara, 1.133 laptopa, 1.806 televizora, 516 projektora i 445 štampača). Ministarka prosvjete, nauke i inovacija Anđela Jakšić Stojanović poručila je da se na taj način stvara jaka osnov za digitalizaciju obrazovnog procesa, uz napomenu da se ovom nabavkom obezbjeđuje 50 odsto neophodne računarske opreme u crnogorskim školama.

Trenutna situacija je takva da se Crna Gora nalazi među državama koje ozbiljno zaostaju po dostupnosti informacionih tehnologija. Prema podacima iz 2018. godine, bila je među pet najslabije rangiranih zemalja u kojima se realizuje PISA testiranje, a međunarodno poređenje obavljeno je prema broju računara po učeniku, a taj odnos je tada u Crnoj Gori bio 16 učenika na jedan računar. Loše stanje je konstatovano i u Strategiji za digitalizaciju obrazovnog sistema od 2022. do 2027. godine, gdje je navedeno da je taj odnos 15 učenika na jedan kompjuter, a da je oprema stara više od decenije. Stanje je poboljšano u smislu dovođenja internet signala, ali ne i broja računara u našim školama. Mali broj kompjutera u svim školama nalazi se u kabinetima i koristi se za nastavu iz drugih predmeta, odnosno mimo učionice za informatiku.

Oprema u ministarstvu stara 12 godina

U okviru Data centra Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta nalazi se 25 servera, pa možemo reći da se radi o veoma složenom sistemu. Starost opreme je 12 godina.Važno je istaći da u okviru serverske infrastrukture postoji i rut DNS server za zonu edu.me, što omogućava da su svi sajtovi,portali, mejlovi, prepoznatljivi za obrazovni sistem Crne Gore, konstatovano je u strategiji za digitalizaciju.

– U svim obrazovno-vaspitnim ustanovama do nivoa visokog obrazovanja, od strane Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta, obezbijeđen je minimalan broj računarske opreme. Oprema koja se koristi u obrazovno-vaspitnim ustanovama nije nabavljena iste godine, već se nabavka odvijala u periodu od pet godina, u zavisnosti od toga kako su ustanove ulazile u reformu obrazovnog sistema. Broj računara u svakoj ustanovi nije isti i zavisi od broja učenika u školama. Starost opreme je od 10 do 15 godina, shodno godini opremanja ustanove. Posljednjih nekoliko godina škole su samostalno nabavljale opremu iz sopstvenih sredstava ili putem donacija. Trenutni broj računara koji se koristi u računarskim učionicama, upravi i zbornicama je 5.320. Odnos računar/učenik u osnovnim i srednjim škola je 1:15. Računari se u školama prioritetno koriste u računarskim učionicama za realizaciju nastave iz IT oblasti, dok se manji broj koristi u kabinetima za druge nastavne predmete – navodi se u Strategiji za digitalizaciju obrazovnog sistema od 2022. do 2027. godine.

Direktori daju nerealno pozitivnu sliku iako vide nedostatke

U Analizi sektora obrazovanja od 2015. do 2020. godine, koju su zajedno uradili Ministarstvo i Kancelarija UNICEF-a u Crnoj Gori, navedeno je da direktori škola u Crnoj Gori daju pomalo nerealno pozitivnu sliku o korišćenju IKT-a i po pitanju podrške koju škola pruža u tom pogledu, iako prepoznaju nedostatak IKT opreme.

– Stoga se preporučuje razvijanje sveobuhvatne strategije za razvoj kvalitetnog i inkluzivnog digitalnog obrazovanja. Strategija bi trebalo da obuhvati načine za povećanje dostupnosti informatičke opreme školama, nastavnicima i učenicima, razvoj i dostupnost kvalitetnih platformi za učenje, razvoj materijala za učenje i odgovarajuću pedagogiju za podučavanje, učenje i ocjenjivanje u internet eri, kao i odgovarajuću obuku svih nastavnika, piše u strategiji.

Kako je konstatovano, tokom 2020/2021. godine u svim objektima osnovnih škola urađena je lokalna WiFi mreža i stvoreni su preduslovi za dovođenje internet signala do svih učionica.

– Ostale obrazovno-vaspitne ustanove (predškolske ustanove i srednje škole) nisu kompletno pokrivene lokalnom WiFi mrežom, već samo računarske učionice i kancelarije uprave. Sve matične ustanove obrazovno-vaspitnih ustanova do nivoa visokog obrazovanja imaju internet konekciju. U 190 ustanova internet konekcija se ostvaruje putem ADSL-a, dok se u 61 ustanovi realizuje satelitskom vezom 5. U 40 ustanova, pored ADSL-a, doveden je internet i putem optike. U malom broju područnih ustanova dostupan je internet signal, svega 21 ustanova – piše u pomenutoj strategiji.

U tom dokumentu se ističe da je potrebno kreiranje i akreditovanje programa obuke za sve zaposlene u obrazovno-vaspitnim ustanovama, koje treba sprovesti u periodu trajanja strategije.

Informacioni sistem obrazovanja – MEIS sadrži centralizovanu bazu podataka za sve obrazovno-vaspitne ustanove i organizato-re obrazovanja odraslih, kao i veb-aplikaciju putem koje se podaci prikupljaju u jedinstvenu bazu. Veliki broj ustanova uslovio je i veliki broj korisnika koji unose podatke u sistem (oko 10.000 operatera – uprava, nastavnici, pedagoško-psihološka služba obrazovno-vaspitnih ustanova), ali je veliki i broj procesa iz oblasti obrazovanja koji su automatizovani.

Nabavka nove opreme biće finansirana 63 odsto kreditom Evropske investicione banke (EIB), 30 procenata grantovima iz Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF) i sedam odsto iz nacionalnog budžeta. Prethodna administracija, na čelu sa tadašnjim ministrom Miomirom Vojinovićem, raspisala je tender za nabavku računara. Tada je saopšteno da se time neće zadovoljiti sve potrebe obrazovno-vaspitnih ustanova, tako da se mora kontinuirano raditi na opremanju.

U strategiji je navedeno da se pod digitalizacijom obrazovnog sistema ne podrazumijeva samo uvođenje digitalnih tehnologija u proces nastave, već i digitalizaciju svih procesa u obrazovnom sistemu, razvoj elektronskih usluga za učenike, nastavnike i roditelje, kao i razmjenu podataka sa drugim ustanovama u cilju modernizacije i efikasnijih administrativnih procesa u svim resorima.

– Ujedno, posebnu pažnju tokom razvoja digitalizacije nastave i podizanja kvaliteta obrazovanja treba posvetiti djeci koja nemaju uslova za korišćenje tehnologije (siromašno stanovništvo), djeci sa posebnim obrazovnim potrebama, kao i talentovanim učenicima – navodi se u tom dokumentu.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad