Identitet

Veliki junak i jedan od vođa Topličkog ustanka

Kosta Vojinović, rođen je 1891. godine u Smederevu. Njegov otac, Jovan, činovnik u poreskoj upravi, a u jednom periodu i predsednik opštine u Kosovskoj Mitrovici, bio je poreklom iz okoline Vučitrna.

Foto: wikipedia

Šest razreda gimnazije završio je u Smederevu i Beogradu, a potom upisuje Trgovačku akademiju u Beču. Po završetku školovanja vraća se u Srbiju i počinje da radi u Vranju.

Njegovu poslovnu karijeru prekida rat. Kako je Vranje, na početku 20. veka bio centar četničke akcije, mladom Kosti nije bilo teško da dođe u kontakt sa vođama i da im se priključi sa oduševljenjem. Već u Prvom Balkanskom ratu pridružuje se četničkim jedinicama i učestvuje u borbama za oslobođenje Kosova i Metohije.

Nakon Balkanskih ratova nastanjuje se u Kosovskoj Mitrovici i opet počinje da se bavi trgovinom. No, period mira kratko je trajao.

Ofanziva Centralnih sila u jesen 1915. godine primorava srpsku vojsku na povlačenje. Kao pripadnik Dobrovoljačkog odreda, Kosta Vojinović biva ranjen u borbama na Vlasini, te zbog toga nije bio u mogućnosti da nastavi povlačenje.
Dve godine kasnije (1917) dolazi do podizanja Topličkog ustanka dok Kosta Vojinović postaje jedan od vođa.

Ustanici u početku imaju uspeha. Oslobođeni su Kuršumlija, Lebane, Prokuplje, Blace, Bojnik, a gerilska borba polako preti da pređe u frontovsku.

Nakon dobrog početka, Austrijanci i Bugari shvataju da moraju ozbiljno da se pozabave uništenjem ustaničkih jedinica i gašenjem ustaničkog požara, te zbog toga dovode jače snage, a u borbu se uključuju i bugarske komite, koje su imale ogromno iskustvo u četničkom načinu ratovanja.

Iako se hrabro bori i uspešno izbegava neprijateljske zamke, krijući se po planinama, Kosta Vojinović biva opkoljen od strane izdajnika i neprijatelja u ataru sela Grgure blizu Blaca 23. decembra 1917. godine. Sa vojvodom ostala su još samo četiri ratnika.

Obećanje koje je dao Vojinović je ispunio – neprijatelju se živ nije predao.

Pre samoubistva zapisao je svoju poslednju želju, da bude sahranjen na mestu gde je poginuo. Bugari su tu njegovu želju ispoštovali, ali tek pošto su njegovo telo izložili u Kuršumliju, kako bi zastrašili narod i pokazali mu kako prolaze oni koji se bune protiv okupatora.

Komentarišite

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Nazad