Region

Upozorenje: Na jugu Albanije bi mogao buknuti sukob kao na sjeveru Kosova

Foto: AP

Upozorenje albanskog političara na mogući sukob sa grčkom manjinom na jugu Albanije koji bi podsećao na Sever Kosova koristan je za Srbiju zato što umanjuje značaj proalbanskog lobija unutar grčkog ministarstva spoljnih poslova, kaže za Sputnjik politikolog Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije.

U grčkom ministarstvu već duže vreme postoji grupa diplomata koja insistira da se prizna nezavisnost Kosova, koju naravno podržavaju Amerikanci, dodaje Gajić.

Rampa na evrointegracije – hapšenje grčkog gradonačelnika u Albaniji

Grčka je blokirala otvaranje prvih pet poglavlja u pregovorima za pridruživanje Albanije EU. Atina vrši pritisak na Tiranu da pokaže „kreativnost“ kako bi rešila tekuću bilateralnu krizu, nastalu u maju zbog hapšenja etnički grčkog kandidata za gradonačelnika Fredija Belerija, koji se kandidovao pod zastavom opozicije a optužen je da je kupovao glasove.

Beleri je pobedio na izborima u Himari u južnoj Albaniji, ali zbog hapšenja nije mogao da položi zakletvu kao gradonačelnik. Atina je više puta pozivala Albaniju da mu dozvoli da položi zakletvu, ocenjujući hapšenje kao politički i etnički motivisano. Albanska vlada poručila je da ne može da se meša u sudske postupke.

Atina potencira nekoliko pitanja u vezi sa vladavinom prava u Albaniji, kao što je „slučaj Beleri“ i primena zakona koji se tiču imovinskih prava a odnose se na grčku manjinu. Postoji i problem i u popisu stanovništva u Albaniji koji se sprovodio prošlog meseca, jer su prijavljeni slučajevi da pripadnicima grčke manjine nisu postavljana pitanja o veri ili jeziku.

„Albanski Šešelj“ najavio sukob u Albaniji kao na severu Kosova

Bivši lider albanskeCrveno-crne alijanse Krešnik Spahiu izjavio je da bi Zapad mogao da se suoči sa novim sukobom u Albaniji koji bi bio sličan trenutnom na severu Kosova. Spahiu je govorio o sporu između Atine i Albanije i vetu koji je Grčka stavila ne evrointegracije Albanije zbog „slučaja Beleri“.

Kako je istakao, ukoliko Grčka preuzme kontrolu nad Himaru, onda ta oblast može zatražiti udruživanje sa Dropulijem i Finikom, albanskim oblastima naseljenim grčkom manjinom. Himaru koju kontroliše albanska vlada predstavlja veću stabilnost od Himare koju bi kontrolisala Atina, kaže Spahiu i dodaje da bi to moglo predstavljati nestabilnost za region.

„Na Zapadu postoji sumnja da bi sva ta nacionalistička briga Atine za Himaru i sve nacionalističke tvrdnje da je kontrolišu mogle biti opasnost. Zapad mora da se suoči sa još jednim sličnim sukobom poput onog na severu Kosova, gde, ako Himara dođe pod kontrolu Grčke, može tražiti pridruživanje toj zemlji, zajedno sa Dropulijem i Finikom“, istakao je Spahiu.

Crveno-crna alijansa u januaru je pokrenula inicijativu za raspisivanjem referenduma o ujedinjenju Albanije i Kosova. Njenog bivšeg predsednika Krešnika Spahiua nazivaju i „albanskim Šešeljem“. Crveno- crna alijansa nastala je kao socijal-nacionalni pokret Albanaca, a sredinom prošle godine registrovana je kao politička stranka. Ima oko 180.000 članova.

Otvoreno pitanje granica u svetu

Izjava Spahiua govori i da ne postoje nikakvi unikatni slučajevi i da je, generalno, otvoreno pitanje državnih granica ne samo na Balkanu i Evropi, nego i u celom svetu, što je karakteristika vremena u kome živimo, ocenjuje Gajić.

„Takođe, tu bi trebalo imati u vidu da Albanija, odnosno albansko pitanje kao i, generalno, pitanje muslimana na Balkanu predstavlja jednu od poluga moći Turske. Pa tako, kad god su bili dobri odnosi između Turske i Rusije, posebno u poslednje vreme, to se pozitivno odražavalo na odnos balkanskih muslimana i hrišćana. S tim što je u Albaniji to pitanje dosta drugačije s obzirom na to da nisu svi Albanci muslimani. Pogotovo na jugu Albanije ima značajan broj rimokatolika i pravoslavaca“.

Ipak, Turska pokušava da monopoliše albansko pitanje i da se predstavlja kao nekakav sponzor i zaštitnik kako Albanaca tako i drugih muslimana, zadržavajući pravo da se meša u unutrašnje stvari balkanskih država.

Slabljenje oslabljenog kredibiliteta EU i NATO

Turska se tako ponaša ne samo na Balkanu nego i na Bliskom istoku, pa se od Davutogluove formule o nula problema sa susedima, neki bi rekli, došlo do nula suseda, jer je u nekoliko navrata neoosmanska politika dovodila do konfrontacije.

Trebalo bi imati u vidu i da je Erdogan nedavno bio u Atini u pokušaju prevazilaženja otvorenih pitanja, ali ništa nije zatvorio. Tako da je jug Albanije još jedna tačka u kojoj bi moglo da postoji sporenje i gde bi Turska mogla da pronađe svoj interes.

„Drago mi je zbog NATO i EU. S obzirom da su i Albanija i Grčka u NATO, to je još jedan primer gde vidimo direktno sukobljavanje interesa dve NATO zemlje. Takođe, Albanija snažno želi da uđe u EU u kojoj se Grčka već nalazi, tako da sve to slabi njihov izuzetno oslabljen kredibilitet.“

I Grčka strepi od velikoalbanske ideje

Gajić smatra da je izjava Spahiua o mogućem konfliktu Albanaca i Grka na jugu Albanije data u cilju plašenja javnosti, međutim, dugoročno bi svašta moglo da bude, posebno zato što je iseljavanje stanovništva iz Albanije ogromno, možda i najveće na Balkanu.

A svaka država koja se suočava sa pražnjenjem teritorije, pre ili kasnije ukoliko se taj trend ne obrne, ima problem da tu teritoriju zadrži.

„U tom smislu, u nekom trenutku potencijalno možda i može nešto da se desi, ali mislim da sada ne bi trebalo ništa dramatično očekivati. U svakom slučaju, potencijal za sukob postoji. Velikoalbanski projekat pre svega je usmeren protiv Srba, mislim tu naravno i na Crnu Goru i Makedoniju, ali mislim da i Grci takođe osećaju izvesnu nelagodu prema tim namerama koje čitava albanska elita i dobar deo društva podržava“, zaključio je Gajić.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad