UCENJUJUĆI SRBIJU PLJUNULI NA SEBE: Rezolucija Evropskog parlamenta ogolila licemerje i dvostruke aršine koji vladaju u Briselu

Tako je čak 407 tribuna podržalo amandmane “iz kuhinje” socijaldemokrata, druge najbrojnije grupe u EP, u kojima se podržava članstvo Kosova u EU! Ovaj poziv sporan je po nekoliko osnova. Prvo, Lisabonski sporazum, ustav EU, isključivo nalaže da u evropsku porodicu mogu biti primljene države. Drugo, iako je EU “društvo jednakih”, a sam naslov usvojene rezolucije naglašava “zajedništvo” (zajednička spoljna i bezbednosna politika) – usvojeni dokument ne samo da nije kao jednake tretirao stavove pet članica koje ne priznaju Kosovo, nego ih poziva da taj stav (makar i na sopstvenu štetu) promene.

Treće, grubo je pogažena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja tretira Kosovo kao protektorat, a ne kao državu. Na Ist Riveru Priština ima daleko od potrebne dvotrećinske većine za legalizaciju svoje nezavisnosti – od 193 članice, ne priznaje je 106, državom je smatra njih 84, a tri su u fluidnom statusu – formalno priznaju Kosovo, ali ne glasaju za njega.

Evropski tribuni otišli su i korak dalje, pa su u rezoluciji nezavisnost Kosova nazvali “nepovratnom”, iako se već godinama pod pokroviteljstvom EU vodi statusno neutralni dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Dijaloga su se, međutim, naprasno setili u jednoj drugoj formulaciji – pozivajući na intenziviranje pregovora o – međusobnom priznavanju.

Dugačka je lista nelogičnosti, a kako kažu naši sagovornici – i bezobrazluka. Tako se u usvojenim amandmanima osuđuje niz “eskalatornih poteza” Srbije, “nelegitimne blokade, nasilni napadi i pretnja vojnom akcijom”. Kosovski Srbi i ono što proživljavaju, pogotovo od kada je na čelo vlade u Prištini došao Aljbin Kurti, za evroparlamentarce očigledno ne postoji. Jer nisu pomenuli nijedan od 300 etnički motivisanih incidenata u kojima su u poslednje dve godine bili meta naši sunarodnici, njihova imovina i svetinje.

Mesta u rezoluciji nije bilo ni za srpskog dečaka Stefana Stojanovića (11) na kojeg je pucano na Badnji dan. Ni reč ni o progonu i hapšenjima Srba, ukidanju njihovih osnovnih ljudskih i građanskih prava…

Dalje, EP zamera Srbiji na neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU, a ne pominje se Kosovo koje ne želi da sprovede Briselski sporazum i formira Zajednicu srpskih opština. A Briselski sporazum je deo spoljne politike EU, čak je i “fizički” proizašao iz Evropske službe za spoljnu i bezbednosu politiku, u čijem sedištu je pre deceniju i potpisan! Srbiji se “dele lekcije” zbog rusko-ukrajinskog sukoba, poziva se na poštovanje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Ukrajine, a našoj zemlji je otet deo teritorije bombama, bez odluke SB UN.

Dejan S. Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije smatra da su rezolucija i amandmani koje su podnele socijaldemokrate, generisani pre svega interesima i inicijativama Berlina:

– Sve je evidentniji angažman Nemačke na Zapadnom Balkanu, i to sa direktnim antisrpskim stavom. Ovakvim dokumentima kao što je rezolucija EP, Unija samu sebe urušava, ne poštuju svoje unutrašnje dokumente. Sve to vodi u politiku licemernog odnosa, dvostrukih standarda i sve haotičnijem pristupu našem regionu.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže nam da je EP, za razliku od Evropske komisije, telo koje ima najmanji stepen odgovornosti u okviru institucija EU, jer su njegove odluke neobavezujuće i najčešće služe da pošalju određene poruke:

– Očigledna namera bila je da Beogradu stavi do znanja da će se kosovsko pitanje maksimalno koristiti kao instrument pritiska na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Njih ne interesuju ni pravo ni pravda, ni međunarodne norme, vođeni su isključivo svojim interesima.

SECESIONISTI NAPADAJU DODIKA

U DELU rezolucije posvećenom BiH poziva se na uvođenje sankcija Miloradu Dodiku i osuđuje secesionistička retorika. Posebno je sporan poziv da se “usvoje sankcije protiv zvaničnika trećih država koji podržavaju secesionističku politiku” u BiH, jer on dolazi od strane političkih predstavnika 22 zemlje EU koje podržavaju secesionističku politiku kada je reč o Srbiji – priznajući Kosovo kao nezavisnu državu.

Vlade Simović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, kaže za “Novosti” da je ovo nastavak dugogodišnje prakse evropskih zvaničnika da stvaraju potpuno pogrešnu sliku o stanju u BiH, kako bi dobili podršku i alibi za politiku koju žele da sprovedu:

– Zato se rukovodstvo RS prikazuje kao secesionističko iako to ne odgovara stvarnosti.

Naprotiv, ako neko kontinuirano poziva na poštovanje dejtonske BiH i očuvanje ustavom zagarantovanih nadležnosti, onda su to zvaničnici Srpske.

U EU SAMO PREKO PRIZNAVANjA KOSOVA

SPECIJALNI izaslanik Berlina za Zapadni Balkan Manuel Saracin nije ostavio nikakvu dilemu kada je reč o politici Nemačke prema Srbiji. On je u intervjuu za “Novu” rekao da je njihov stav da Srbija ne može da postane članica EU bez priznavanja Kosova, ali da njen ulazak u porodicu evropskih zemalja nije moguć ni bez slobodnih medija i demokratije. On je rekao i da je neophodno što pre postići sporazum između dve strane, kao i da je važno da se predstavnici Srba vrate u kosovske institucije.

ŠAMAR MAĐARSKOG POSLANIKA

JOŠ u danu usvajanja rezolucije, tokom rasprave, mađarski poslanik Andor Deli pokušao je da ukaže da evroparlamentarci sami sebi “uskaču u usta”, pa čak da u pomenutom dokumentu iznose i netačne informacije – da Srbija nije osudila agresiju na Ukrajinu. On je ukazao da je Srbija usvojila sve rezolucije UN kojima se osuđuje napad na ovu zemlju, da je naša država najglasniji zagovornik teritorijalnog integriteta Ukrajine i da je odbila da prihvati referendum “o četiri regiona Ukrajine”.

* * * * * * * * *