Srbija

Statistika, Kurtijeva dika: Popisali 1,6 miliona Albanaca, a na KiM jedva njih 900.000

Foto: Tanjug

Kurtijeva vlada popisuje Albance koji su dobrovoljno otišli na Zapad, ali zato ne dozvoljava popis Srba koji su 1999, 2004. godine proterani sa “Kosova”

Ono što u tzv. državi Kosovo važi za Albance ne važi za Srbe i ono što važi za Srbe, ne važi za Albance. Tako su vlasti u Prištini i na popisu 2024. godine koji je završen pre koji dan, kao i na onom 2011, odbile da popišu raseljene, odnosno proterane Srbe pod izgovorom i objašnjenjem da popisuju samo one stanovnike koji žive na “Kosovu”.

Istovremeno, i 2011. i ove 2024. godine prištinske vlasti popisale su Albance koji sa “Kosova” nisu proterani nego su otišli dobrovoljno na Zapad i njihov broj ući će u konačni broj popisanih stanovnika “Kosova”. Dakle, za Albance ne važi pravilo da se popisuju samo oni koji u trenutku popisa žive na “Kosovu”.

Agencija za statistiku “Kosova” izašla je pre nekoliko dana sa procenom da je na “Kosovu” proletos popisano 1,6 miliona stanovnika. To bi prema trenutnim okolnostima, pošto je popisano samo nešto preko 1.000 Srba, trebalo da znači da je na “Kosovu”, umanjeno za neveliki broj popisanih Goranaca, Roma, Bošnjaka, približno toliko Albanaca.

Sa druge strane, samo u decembru, i to sa prištinskog aerodroma u beli svet otišlo je 267.000 ljudi, u januaru još 287.000, podataka koliko je otišlo automobilima, autobusima, nema. Uz ovaj podatak i drugi, da se broj Albanaca koji su od 1. januara 2024. i vizne liberalizacije krenuli put Zapada meri stotinama hiljada, neki pominju i pola miliona. 

Logično pitanje jeste da, ako toliko Albanaca odlazi u beli svet, kako je onda moguće da je proletos popisano 1,6 miliona onih koji tamo žive?

“Ta procena od 1,6 miliona građana nije tačna. Svi podaci govore da je na ‘Kosovu’ proletos popisano oko 1,4 miliona stanovnika, odnosno oko 400.000 do pola miliona manje nego 2011. godine. U ovaj broj ulaze i oni koji žive na ‘Kosovu’, ali i deo onih koji trenutno žive u zemljama zapadne Evrope. Cifra od 1,6 miliona je samo procena, ne statistički podatak”, kaže za RT Balkan Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca u Srbiji i dobar poznavalac kosovskih prilika.

Prema procenama Ministarstva unutrašnjih poslova tzv. Kosova iz 2022. godine, u tom trenutku u dijaspori je bilo oko 950.000 građana, odnosno u najvećem broju Albanaca sa Kosova, odnosno 54 posto ukupne kosovske populacije. Dve godine ranije samo u Evropi bilo je oko 700.000 građana “Kosova”, od toga oko 220.000 u Nemačkoj.

Beriša kaže da je u međuvremenu oko pola miliona Albanaca sa “Kosova” primilo državljanstvo drugih evropskih i prekomorskih zemalja, a odrekli su se “kosovskog” državljanstva.

Ako je 2011. na “Kosovu”, na popisu koji su Srbi bojkotovali i popisano ih je samo 25.000, bilo 1.739.825 građana, od toga 1.616.869 Albanaca  i ako je samo od 2013. do 2016. zemljama EU podneto 230.000 ekonomski motivisanih zahteva za azil, koliko je Albanaca, odnosno drugih građana, u ovom trenutku zaista na “Kosovu”, a koliko je onih koji su na Zapadu a ušli su u brojku od 1,6 ili 1,4 miliona popisanih.

“Na ‘Kosovu’, na spavanju, nema više od 900.000 ljudi. Ako bi u ovom trenutku rekli koliko je od administrativne linije do granice sa Makedonijom, Albanijom na spavanju, to nema više od 900.000 ljudi. Od 900.000 do 1,4 miliona su oni ljudi koji su trenutno u inostranstvu, a popisani su. To su ljudi koji koriste blagodeti vizne liberalizacije. Verujem da će se 90 posto njih opredeliti da koriste sve blagodeti zemlje domaćina u kojoj se nalaze”, kaže Beriša.

Po njegovim rečima, vlasti tzv. Kosova su doživele popriličan fijasko u popisu dijaspore preko aplikacije, odnosno interneta, jer se mnogo ljudi nije opredelilo za popis bez obzira koliko su u inostranstvu. Dijaspora je imala priliku da se popiše preko aplikacije, ali, kaže sagovornik, mnogi to nisu iskoristili jer su primili državljanstvo zemlje u kojoj žive, pa u dijaspori, po njegovom mišljenju neće na taj način  biti popisano mnogo ljudi.

“Problem kod popisivanja na ‘Kosovu’ jeste što popisivač ode kod glave porodice, pita koliko je ljudi u kući, a glava porodice često, kao članove porodice navede i one koji su u inostranstvu”, objašnjavaju za RT Balkan poznavaoci procesa popisivanja na “Kosovu”.

“Jeste da se na ‘Kosovu’ popis uglavnom sprovodi preko glave domaćinstva koja daje podatke za ukućane, ali, valja imati u vidu da glava domaćinstva u mnogo slučajeva ne može znati u kom su statusu u inostranstvu njihovi članovi porodice. Zato imamo pad od skoro 1,9 miliona 2011. na 1,4 miliona ove godine. Pola miliona stanovnika je izgubljeno za to vreme”, kaže Beriša.

I predsednik Matice Albanaca potvrđuje podatke o stotinama hiljada Albanaca sa “Kosova” koji su otišli na Zapad od 1. januara i početka vizne liberalizacije.

“U prvom talasu, u januaru otišlo je do pola miliona ljudi, a do ovog trenutka je ukupno oko 700.000 ljudi koji su napustili ‘Kosovo’. Jedan deo se odnosi na one koji su otišli da rade, drugi kod članova porodice”, kaže Beriša.

Ključni razlozi za napuštanje “Kosova” su ekonomski, nastavlja sagovornik, jer na Kosovu od privrede, novih radnim mesta, proizvodnje, sem trgovine koja se bazira na potrošnji, ništa ne funkcioniše.  

“Sama vlada Aljbina Kurtija dovela je do toga da kosovsko društvo zavisi od dotacija dijaspore”, kaže Beriša.

Drugi razlog pada broja stanovnika je i pad nataliteta. Tako je 1950. godine žena na Kosovu i Metohiji prosečno rađala 7,6 dece, 1981. godine – 4,59, 1991. – 3,58 a 2015. godine dvoje dece.

Za predsednika Matice Albanaca nema nikakvog iznenađenja u odluci vlade u Prištini da dozvoli popis albanske dijaspore, odnosno ljudi koji su dobrovoljno otišli sa “Kosova”, a da istovremeno zabrani popis Srba koji su proterani iz južne srpske pokrajine.

“To je jasna politika. Ne dozvoliti da se Srbi popišu iako su sa Kosova po mestu življenja, po mestu rođenja. Srbima u svakom slučaju treba zabraniti da se popišu, da se identifikuju, kako ne bi mogli da ostvare svoja prava. Ako bi se popisali, situacija bi bila potpuno drugačija jer bi u popis ušao broj  od 250.000 Srba koji su napustili ‘Kosovo’ i 1999. i 2004. godine i kasnije. To je dokaz da vlada Aljbina Kurtija želi da isprazni taj prostor od Srba i ona neće registrovati te ljude. Srbima nije data mogućnost koja je data Albancima u dijaspori”, zaključuje Beriša.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad