Šta je srpski nacionalizam?

To je tkivo istorije srpskog naroda kome je osnova Hristos, a potka sveci i svetiteljke i junaci, mučenici Hristovi. To je molitva do poslednje suze i poslednje kapi znoja, to je post dok oči ne postanu dvaput veće, to je žrtvovanje za Hrista i svega imanja i sebe sama. To je snežna čistota u devičanstvu, i anđeoska vernost u braku, Hrista radi. To je sreća u samoći, sreća u braku, sreća u društvu, sreća u pobratimstvu, sreća u kolibi, na prestolu, sreća u oba sveta u ima Hrista Boga. Evo zbog čega je rečeno da je teško biti Srbin. A to je rečeno komšijama srpskim i izdajnicima srpskim, kojima je nacionalizam ram u koji oni stavljaju drugu sliku, koju im protivnici Hristovi guraju u ruke.
To su sve te reči našeg vladike Nikolaja srpskog. Nema naroda koji ima takvu istoriju, punu stradalništva, sužanjstva za Hrista Boga. Jedino ruski i naš, jedinoverni i bratski narod ima takvu istoriju, i jermenski. U ovom savremenom stradanju suludi novi krstaši, novi inkvizitori kažnjavaju nas najstrašnijim srednjovekovnim mukama, sebi dragim mukama, a jedna od takvih je ona najgora za nas namenjena, ona, gde se lancima i sindžirima vezuje živi i hristoliki za već umrlog, mrtvog i hladnog da dugu noć provede tako uvezan.

Danilo Lazović