Srbija

Srbija se sprema za koncept totalne odbrane: Evo kako će izgledati redovni vojni rok

Foto: mod.gov.rs

Jedan od najvažnijih uslova za razvoj koncepta totalne odbrane je obavezno služenje vojnog roka. Srbiji, kao neutralnoj zemlji, koja se nalazi u rizičnom okruženju, potrebna je jaka vojska koja bi odvratila potencijalnog agresora od napada, kaže za Sputnjik general u penziji Milorad Stupar.

Vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji sve je izvesnije. To mogu da potvrde i reči ministra odbrane Miloša Vučevića, koji je na godišnjem sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakao da snažno stoji na stavu pri predlogu da se vrati vojni rok.

On je istakao da svake godine od ukidanja obaveznog služenja vojnog roka Srbija izgubi 60.000 ljudi iz rezervnog sastava zbog smrti i raznih drugih objektivnih i subjektivnih okolnosti.
„Mi smo samo 2022. izgubili 50 odsto rezervnog sastava VS koji je do 32 godine starosti što pokazuje da je naš rezervni sastav sve stariji“, objasnio je Vučević i dodao je da je to problem svih država.

Ako hoćete neutralnost morate da imate snažnu vojsku

Predlog kako bi vojni rok u Srbiji trebalo da izgleda dalo je Udruženje ratnih dobrovoljaca Srbije od 1990. Do 1999, čiji je Stupar predsednik.
Nekada komandant i osnivač 72. specijalne brigade i načelnik pešadije Vojske Srbije podseća nas da je naša zemlja na osnovu svojih doktrinarnih dokumenata proglasila vojnu neutralnost.

„Da biste bili vojno neutralni, morate imati snagu na osnovu koje bi vas druge države i savezi priznali kao vojno neutralnu zemlju. Vojna neutralnost ima tri stuba – jaku privredu, jaku diplomatiju i jaku odbranu. Koncept totalne odbrane produkt je vojne neutralnosti i vojnopolitičkog položaja Srbije. Ne postoji neutralna zemlja u svetuu kojoj se koncept totalne odbrane razvija, a da nema obaveznog služenja vojnog roka“, kaže on.

Prema Stuparevim rečima, koncept totalne odbrane podrazumeva da svi subjekti države i društva do pojedinca, imaju zadatke u odbrani zemlje. Za te zadatke svi moraju da prođu obuku i zato je koncept totalne odbrane usko povezan sa obaveznim služenjem vojnog roka jer pravi široku bazu obučenih ljudi za odbranu zemlje.

„Sa služenjem vojnog roka, sa nabavkom savremenih borbenih sistema, vi imate zemlju sa jakom borbenom moći u funkciji odvraćanja, jer ne možete odvratiti agresora ako ste slabi. Sa totalnom odbranom, osposobljenošću, obučenošću, opremljenošću odvraćate sve pretnje i rizike po bezbednost zemlje, a oni su veliki, pogotovo za Srbiju, kada na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija prave nezavisnu državu i kosovsku vojsku koja ugrožava teritorijalni integritet međunarodno priznate države“, ističe Stupar.

Obukom izbegavamo tragedije

Udruženje ratnih dobrovoljaca Srbije od 1990. do 1999, ali i Udruženje 72. specijalne brigade pitanjem vraćanja obaveznog vojnog roka bavi se od 2019, kada su radili projekat pod nazivom „Srpski borac na Sremskom frontu“. Tada je, priča Stupar, utvrđeno da su veliki gubici partizanskih jedinica posledica neobučenosti vojnika i oficira.

Na osnovu tih i iskustava iz građanskog rata u bivšoj SFRJ, kao i iz iskustava iz NATO agresije iz 1999. ova udruženja pokrenula su akciju da se, kako Stupar kaže, srpskom narodu više nikada ne desi da mladi i neobučeni ljudi ginu.

Na zahtev predsednika republike i ministra odbrane, predlog za vraćanje vojne obaveze, ratni veterani dostavili su državnim organima – napravili su projekat kako bi služenje vojnog roka izgledalo i do 1. maja trebalo bi da bude predat.

Kako bi izgledao vojni rok u Srbiji

Prema predlogu, obuka regruta trajala bi oko tri meseca, odnosno dvanaest nedelja – šest nedelja bi se izvodila opšta, odnosno pešadijska obuka, gde bi se građani osposobljavali za nošenje lične opreme, održavanje, rasklapanje i gađanje iz ličnog naoružanja, kao i za taktičke radnje pojedinca u odbrani i napadu. U tom periodu bi se sticala i teorijska znanja u koja su veterani uključili i teoriju o državi.

„Četiri nedelje dali bismo za specijalističku obuku, gde se, sada već vojnik obučava za određenu specijalnost, radno mesto, kako se to kaže u civilstvu, na konkretnom sredstvu, oruđu – ono što bi on radio u okviru odeljenja. Zadnje dve nedelje vrši se obuka jedinice, gde se vojnici obučavaju u postupcima posluge, borbene grupe i odeljenja. I time bi bila završena obuka za osposobljavanje“, kaže Stupar.

Ona bi se ipak nastavila u ratnim jedinicama i rezervnom sastavu – deo vojnika bi prelazio u profesionalnu službu, a drugi deo bi dobio raspored u ratne jedinice, gde bi obuka bila nastavljena u ciklusima. Time bi se, prema generalovim rečima, izbegla najveća greška JNA, koja je raspuštala jedinice nakon odsluženog vojnog roka. Po ovom konceptu, vojnik ostaje vezan za svoju brigadu deset do petnaest godina.

Masovne vojske se vraćaju na istorijsku scenu

Srpski Generalštab je dao najbolje objašnjenje za potrebu vraćanja obaveznog vojnog roka – procena bezbednosnih rizika po Srbiju i situacija u svetu govore u prilog povratku ljudi u kasarne, kaže Stupar. Trenutno se u svetu događa pedeset i jedan sukob različitog intenziteta. Pored toga, neposredna opasnost po Srbiju je, već pomenuti albanski separatizam na KiM, kao i pretnje od ponavljanja migrantske krize i novih sukoba u Evropi.

„Sve to uzrokuje da se sistem odbrane ove zemlje podigne na viši nivo. Drugi značajan element je popuna sa ljudstvom. Profesionalna vojska nije dovoljna da brani zemlju. Sukob u Ukrajini pokazuje da se vraćaju masovne vojske, a u masovnim vojskama kopnena vojska je ta koja dominira, odnosno koja zauzima ili čuva određeni prostor“, kategoričan je Stupar.

Takođe, trinaest godina u Srbiji se ne vrši obuka mladih, pa nam je rezerva ostarila. Savremena tehnika, pak, zahteva mlade ljude koji bi iz borbenih sistema izvukli sve taktičko-tehničke mogućnosti.

Obuka mora da bude dinamična

Stupar smatra da su logistička pitanja vezana za ponovno uvođenje vojnog roka lakše rešiva od pitanja obnove ugleda vojnika i oficira.

„Mi trenutno imamo Komandu za obuku i tri specijalistička centra koji imaju mogućnost da prime nekoliko hiljada regruta. Radi se o centrima u Somboru, Valjevu i Leskovcu. Imamo i specijalističke centre u Batajnici, Požarevcu i Pančevu. Znači, vojska, uprkos toga što joj je operacijom „Ćuran“ mnogo toga oteto, sačuvala je pedeset i jednu kasarnu“, ističe on.

Veći problem, dodaje on, za obuku predstavlja izgradnja poligona i vežbališta koji će obezbediti vrhunsku obuku.

„Moramo prilagoditi obuku tako da ona bude dinamična i kvalitetna kako bi je prihvatio mlad čovek, koji želi da brzo savlađuje vojne veštine. I to moramo obezbediti sa kvalitetnom nastavnom bazom. Jer mlade vojnike moramo motivisati, to ne sme da bude gubljenje vremena“, objašnjava Stupar.

Što se prigovora savesti tiče, prema predlogu će i ona biti organizovana, ali ne na način na koji je bila organizovana ranije. U vojsci postoje formacijska mesta gde oružje nije potrebno – od kuvara, preko požarnih ili rukovalaca raznim mašinama. Civilno služenje vojnog roka mora biti strogo kontrolisano, kako ne bi dolazilo do zloupotreba. Vojnici koji bi služili bez oružja, služili bi nešto duži vojni rok – umesto tri, služili bi četiri i po meseca.
Projekt vraćanja vojnog roka je moj životni projekat jer sam kao vojnik prošao sve dužnosti od komandira voda do komandanta korpusa – bavio sam se obukom celog života, kaže nam na kraju razgovora Stupar.

„Moj glavni moto je da obučimo narod, da se pripremimo za koncept totalne odbrane i odvraćamo agresora u smislu da ne može da prihvati takve gubitke, pre svega u ljudstvu, koje bi podneo u slučaju napada na nas. Ja ne prizivam rat, protiv sam rata. Imam petoro unuka i ne bih voleo da i jedan od njih bude ratni veteran kao ja. Ali da ne bi bili to, moram da ih obučim“, zaključuje on.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad