Republika Srpska

Skupština RS usvojila dokument o rezoluciji o Srebrenici: Evo šta u njemu piše

Foto: Tanjug

Svrha Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH je narušena aktivnostima država svedoka i ostalih zemalja, što je proizvelo konkretne, destabilizujuće efekte po regionalnu bezbednost i delikatnu ravnotežu podele vlasti iz Sporazuma, navodi se, između ostalog, u dokumentu

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je danas dokument “Protest protiv kršenja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i opšteg međunarodnog prava”.

Za dokument je glasalo svih 65 prisutnih poslanika.

U dokumentu u 13 tačaka svim zainteresovanim stranama se, između ostalog, navodi da Narodna skupština Republike Srpske upućuje formalni protest kao odgovor na radnje preduzete u okviru neformalne grupe država “međuregionalnog jezgra” koja je Generalnoj skupštini UN dostavila konačni Nacrt rezolucije UN o genocidu u Srebrenici.

Ovaj formalni protest prvenstveno se odnosi na Hrvatsku (ugovornicu), kao i na Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju i SAD (države svedoci), kao i druge zemlje koje su učestvovale u sponzorisanju ili kosponzorisanju rezolucije UN o genocidu u Srebrenici, procesu koji je u suprotnosti sa principima opšteg međunarodnog prava, posebno u suprotnosti sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u BiH i njegovim Aneksom četiri.

Rezolucija o Srebrenici suprotna odredbama Aneksa četiri Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH 

Suprotno odredbama Aneksa četiri, koji propisuje da će Predsedništvo nastojati da sve odluke usvoji konsenzusom, te da je Predsedništvo BiH ovlašćeno za vođenje spoljne politike BiH, konačni Nacrt rezolucije UN o genocidu u Srebrenici sačinjen je i dostavljen Generalnoj skupštini UN bez učešća ili odobrenja Predsedništva BiH i bez ikakvog konsenzusa unutar BiH.

Navodi se da Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i svi njegovi aneksi predstavljaju opšte međunarodno pravo, i ističe da je reč o multilateralnom mirovnom ugovoru sa brojnim zemljama svedocima.

Aneksom četiri Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH uvodi se Ustav BiH i suštinski reguliše najosetljivije pitanje u svakom mirovnom sporazumu: podela vlasti u postkonfliktnom društvu.

Konstatuje se da ovaj Aneks služi kao kamen temeljac i mira i državnosti u BiH, čineći ga nezaobilaznim za postizanje cilja ili svrhe Sporazuma u celini. Kao takav, Aneks četiri uvodi međunarodnopravno ograničenje ovlašćenja drugih organa koji predstavljaju BiH.

Ukazuje se da postupanje suprotno odredbama Aneksa četiri predstavlja povredu ugovornih obaveza od Hrvatske.

Ističe se da član 26. Bečke konvencije obavezuje ugovorne strane da ispunjavaju svoje obaveze u dobroj veri i da se uzdržavaju od radnji koje podrivaju ugovorene ciljeve i svrhu ugovora. Kao Ugovornica, Hrvatska je dužna poštovati ustanovljenu podelu vlasti u BiH i nadležnosti Predsedništva. Doktrina nemogućnosti izvršenja ne može se primeniti u konkretnom slučaju na strani Ugovornice.

“Zajedno sa obavezama koje proizilaze iz opšteg međunarodnog prava, države svedoci krše svoje fiducijarne dužnosti kada narušavaju odredbe Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH”, navodi se u dokumentu.

Navodi se da u “nastojanjima uspostavljanja moralnog i etički prihvatljivog ophođenja i principa dobre uprave, univerzalno su važeći osnovni fiducijarni principi koji uključuju odnos poverenja, lojalnosti i odgovornosti. Iako se primena ovih principa može razlikovati u zavisnosti od pravnog okvira i konteksta, oni zadržavaju istovetnu suštinu u međunarodnom pravu. Države svedoci, u svojoj ulozi fiducijara, imaju dužnost da podržavaju standarde moralnog i etičkog ophođenja, da sprečavaju sukobe i da služe interesima svih Ugovornica nepristrasno, bez ikakve diskriminacije ili favorizovanja. Na taj način države svedoci ispunjavaju svoju fiducijarnu dužnost i sprečavaju zloupotrebu moći te promovišu principe dobrog upravljanja. Najzad, najvažnija dužnost država svedoka je da podstiču izgradnju mira i pomirenje koja se opisanim aktivnostima krši”.

Ukazuje se takođe da prema opštem međunarodnom pravu, princip da treća država ne može biti vezana ugovorom između drugih država se ne smatra peremptornom normom.

“U kontekstu visoko internacionalizovanog mirovnog procesa koji je prethodio zaključivanju Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, u koji su bili uključeni različiti univerzalni i regionalni subjekti kao što su komisije, Kontakt grupa, mirovne konferencije, UN i njeni organi i agencije, smatra se da su Ugovornice dobile odgovarajuća ovlašćenja da regulišu pitanja Sporazuma na način da on ima erga omnes dejstva. Navedeno implicira da je pretpostavka nadležnosti Ugovornica da deluju u opštem interesu priznata od strane svih trećih država, izuzev onih koje su se izričito tome protivile”, stoji u dokumentu.

Srpska zahteva hitnu obustavu svih spornih aktivnosti

Svrha Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH je, ističe se, narušena osporenim aktivnostima Ugovornice, država svedoka i ostalih zemalja, što je proizvelo konkretne, destabilizujuće efekte po regionalnu bezbednost i delikatnu ravnotežu podele vlasti iz Sporazuma .

Repubika Srpska stoga zahteva hitnu obustavu navedenih radnji i vraćanje u relevantne međunarodno-pravne okvire kao i poštovanju ugovornih obaveza.

“Takođe, tražimo da Ugovornica, države svedoci i ostale zemlje daju zvaničan odgovor sa obrazloženjem mera koje će biti preduzete da se ova situacija ispravi, kao i da se spreče buduća kršenja”, navodi se u dokumentu.

Ukazuju da nepostupanje prema ovoj protestnoj noti i nepreduzimanje korektivnih radnji izuzeće Republiku Srpsku od prakse zaobilaženja Predsedništva i bilo kakvog efekta rezolucije o genocidu u Srebrenici.

“Takođe, neuspeh u rešavanju ove protestne note može dovesti Republiku Srpsku u situaciju da traži rešenje putem međunarodno-pravnih mehanizama za mirno rešavanje sporova, uključujući, ali ne ograničavajući se na arbitražu, međunarodne parnice, suspenziju ili poništenje Sporazuma, samoopredelenja”.

Verujemo, poručuje se u dokumentu, da će se Ugovornica, države svedoci i ostale zemlje odnositi prema ovom pitanju sa ozbiljnošću koju zaslužuje i brzo delovati kako bi podržali principe međunarodnog prava.

Dokument je upućen predstavnicima BiH, Hrvatske i Srbije, stranama ugovornicama Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, predstavnicima Francuske, Nemačke, Ruske Federacije, Velike Britanije i SAD – svedocima Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, kao i predstavnicima Ruande, Italije, Albanije, Čilea, Finske, Irske, Jordana, Lihtenštajna, Malezije, Holandije, Novog Zelanda, Slovenije, Turske, Severne Makedonije, Kanade, Austrije, Litvanije, Švedske, Vanuatua, Luksemburga, Poljske i Estonije, kao i ostalim zemljama.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad