Svijet

Pozadina, medijska upotreba i posledice atentata na Roberta Fica: Slovačka na ivici građanskog rata

Foto: Getty

Prve informacija o počiniocu atentata na premijera Slovačke i njegovom motivu za napad ukazuju da on nema veze sa ratom Rusije i Ukrajine, već da koreni ovog nasilja prevashodno leže u dubokoj podeljenosti slovačkog društva u kojem su proteklih nekoliko godina politički konkurenti i mediji napravili pravu ratnu atmosferu u kojoj neki „usamljeni vuk“ zaista može da pomisli da će mecima nešto da razreši.

Samo nekoliko sati od pucnjave u gradu Handlova bilo je dovoljno da atentat na slovačkog premijera Roberta Fica bude istrgnut iz konteksta Slovačke i bude iskorišćen u medijsko-propagandnom ratu Zapada i Rusije.

Činjenica da zapadni uticajni mediji već neko vreme Fica portretišu kao „proruskog čoveka“ i „populistu koji se bori protiv liberalnih reformi“ bila je dovoljna da neki od njih, poput britanskog „Skaj njuza“, u prvim izveštajima i komentarima krenu da bezmalo legitimizuju napad na slovačkog premijera. To što je Fico jednom izjavio da zarad mira Ukrajina mora da prihvati gubitak dela teritorije, britanski TV kanal je u komentarima opisao kao „toliko razorno u Slovačkoj i unutar EU tako da nije iznenađujuće da je ovakva vrsta događaja mogla da se desi, jer je Slovačka trenutno veoma nesrećna zemlja“.

Istovremeno, s druge strane je krenula očigledno koordinisana kampanja preko pojedinih uticajnih kanala na Telegramu i Tviteru, koji su promptno ustvrdili da je za napad na Fica odgovoran „čovek regrutovan od ukrajinskih terorista“. Niz kanala na društvenim mrežama, koje zapadni istraživači širenja dezinformacija na internetu vezuju za Kremlj i „ruski aparat za širenje dezinformacija“, krenuo je masovno da objavljuje na desetine Ficovih izjava u kojima on kritikuje vojnu pomoć Ukrajini.

Čini se očiglednim da je obema stranama bio cilj da uvere javnost da uzrok napada na Fica leži u njegovom stavu prema ratu u Ukrajini. Za jedne je to bilo svojevrsno opravdanje za nasilan čin, a za druge dokaz da Ukrajina i Zapad podržavaju napade na proruske političare, te da se pojačava i širi rusofobija.

Хапшење атентатора на словачког премијера, 15. маја 2024.Hapšenje atentatora na slovačkog premijera, 15. maja 2024.

Međutim, prve informacija o počiniocu i njegovom motivu za napad ukazuju da atentat suštinski nema veze sa ratom Rusije i Ukrajine, već da koreni ovog nasilja prevashodno leže u dubokoj podeljenosti slovačkog društva u kojem su proteklih nekoliko godina politički konkurenti napravili pravu ratnu atmosferu u kojoj neki „usamljeni vuk“ zaista može da pomisli da će mecima sve razrešiti .

Ko je napadač?

A da paradoks bude veći, napadač je osnivač „Pokreta protiv nasilja“ i ne može se reći da je ostrašćeni zagovornik liberalizma i evropske unitarizacije, kojima se protivi slovački premijer. Naprotiv, sudeći po do sada otkrivenim informacijama, radi se o osobi koja je simpatizer nelegalne paravojne organizacije slovačkih nacionalističkih ekstremista „Slovački branitelji“, koja je poznata po saradnji sa ruskim „Noćnim vukovima“.

Reč je o penzioneru Juraju Cintuli (71), koji je radio kao radnik obezbeđenja u jednoj robnoj kući u gradu čak 200 kilometra udaljenom od mesta atentata. Iako je u medijima predstavljen kao književnik, on je zapravo potpuno nepoznat umetničkoj i intelektualnoj zajednici Slovačke. Napisao je tri zbirke poezije, jednu zbirku priča i roman, a član je najvećeg Udruženja književnika Slovačke. Ova organizacija je naslednik komunističkog Saveza slovačkih književnika i, opet paradoksa li, važi za udruženje koje poprilično podržava vladu Roberta Fica.

Јурај Цинтула, атентатор на Роберта Фица након хапшења Juraj Cintula, atentator na Roberta Fica nakon hapšenja

Cintula je pištoljem, koji legalno poseduje, pet puta pucao ka Ficu, a policiji je rekao da nije hteo da ga ubije već samo da ga povredi, te da je napad nekoliko dana pripremao. U medijima je proširen i snimak sa prvog policijskog saslušanja, gde u kameru tiho govori kako nije zadovoljan politikom premijera Fica, pri čemu pita zašto Ficova vlada napada slovački javni servis i pravosuđe.

Na društvenim mrežama se može videti da je Cintula podržao rad paravojske „Slovački branitelji“, koja je na svom nalogu na Fejsbuku u januaru 2016. godine objavila fotografije njega kako prisustvuje svojevrsnoj smotri ove organizacije, uz navode da je Cintula rekao da bi trebalo njima dozvoliti da „štite stanovnike, zemlju, tradiciju i kulturu od migranata“.

„Stotine hiljada migranata dolaze u Evropu, čiji smo mi deo. Slovački branitelji se ne spremaju za bitku, već za odbranu. Kada vam neko kaže da se spremaju za rat, nemojte mu verovati. Njihov glavni zadatak je da štite stanovnike, zemlju, tradiciju i kulturu. Oni su patriote“, poručio je navodno Cintula i dodao da veruje „u te mlade momke i devojke i izražava im svoju javnu podršku“.

Јурај Цинтула са припадницима паравојне групе Словачки бранитељи 2016.Juraj Cintula sa pripadnicima paravojne grupe Slovački branitelji 2016.

Iste godine je Cintula napadnut dok je radio kao obezbeđenje u robnoj kući, nakon čega je pokrenuo peticiju za osnivanje „Pokreta protiv nasilja“ u kojem je naveo da je „nasilje česta ljudska reakcija, jedan oblik izražavanja običnog nezadovoljstva stanjem stvari“.

„Budimo nezadovoljni, ali ne i nasilni“, naveo je u tekstu peticije za osnivanja pokreta koji se suprotstavljao svim vrstima nasilja, „od vanrednog stanja do fizičkog ili psihičkog nasilja u porodici“.

Da paradoks bude veći, sličnu poruku je ovih dana poslao i slovački ministar unutrašnjih poslova Matuš Šutaj Eštok. Objašnjavajući da je napadač odluku o napadu doneo nakon predsedničkih izbora pre više od mesec dana, ministar je apelovao „na javnost, na novinare i sve političare da prekinu da šire mržnju“.

„Mi smo na ivici građanskog rata“, rekao je Eštok i dodao da će u narednom periodu biti pojačana zaštita državnih funkcionera, predstavnika pojedinih medija i političara, kako vladajućih, tako i opozicionih.

Пребацивање рањеног словачког премијера Роберта Фица у болницу у Банској Бистрици, 15. маја 2024. Prebacivanje ranjenog slovačkog premijera Roberta Fica u bolnicu u Banskoj Bistrici, 15. maja 2024.

Predviđanje napada

Da je i pre napada na slovačkog premijera bilo svesti da je atmosfera u slovačkom društvu napeta ukazao je i bivši šef slovačke policije Stefan Hamran, podsetivši da je „sam Fico pre nekoliko nedelja govorio o opasnosti da neko puca na političare“.

Konkretno, Fico je u video-izjavi optužio lidera opozicione Progresivne Slovačke Mihala Šimečku i dva kritički nastrojena medija – list „Denik N“ i portal „Aktueliti“ – da prave atmosferu u kojoj bi neki član vlade mogao da bude ubijen.

„Oni bezobrazno psuju vladine političare na ulicama i samo čekam da vidim kada će se ova frustracija, koju tako intenzivno produbljuju ‘Denik N’, Mihal Šimačka i ‘Aktualiti’, pretočiti u ubistvo nekog od vodećih vladinih političara“, rekao je Fico u snimku objavljenom 10. aprila na društvenim mrežama.

Лидер  опозиционе Прогресивне Словачке Михал Шимачка на конференцији за новинаре након парламентарних избора, октобра 2023.Lider opozicione Progresivne Slovačke Mihal Šimačka na konferenciji za novinare nakon parlamentarnih izbora, oktobra 2023.

Ali u zapadnim izveštajima i analizama je upadljivo da izostaje suštinska analiza podeljenosti slovačkog društva, već se klima u Slovačkoj sagledava isključivo kroz, kako se tvrdi, Ficove proruske stavove. I kada se podseća na česte opozicione proteste širom zemlje koji okupljaju na hiljade demonstranata, insistira se na tome da je Fico „Putinov čovek“ koji je „zaustavio isporuke oružja Ukrajini“.

Eventualno ga karakterišu kao „anti-EU autokratu“, pri čemu je za jedne „levičarski populista“, a za druge „desničarski populista poput Viktora Orbana, nacionalističkog premijera susedne Mađarske“.

Medijski izveštaji, zapravo, sasvim solidno pokazuju neznanje međunarodnih medija čak i o elementarnim stvarima u Slovačkoj – poput toga da je Levice grad iz koga je atentator, a ne politička partija – a još više nerazumevanje same Ficove ličnosti i biografije.

Tvrdnje o antievropskoj politici i proruskim stavovima Fica padaju u vodu već kada se detaljnije prouči njegova politička biografija minule tri decenije.

Роберт Фицо на предизборном билборду 2023.Robert Fico na predizbornom bilbordu 2023.

Ficov politički bekgraund

Kao diplomirani pravnik Robert Fico je politički angažman počeo učlanjenjem u Komunističku partiju samo koju godinu pred pad Gvozdene zavese i mirnog razlaza Čehoslovačke. Međutim, ambicija mu nikad nije manjkalo pa je uskoro i doktorirao, i istovremeno se učlanio u Partiju demokratske levice, stranku naslednicu slovačkih komunista, na čijoj listi je izabran za poslanika. Do kraja devedesetih je predstavljao Slovačku u procesima pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, da bi 1999. osnovao svoju stranku levog centra „Smer-socijaldemokratija“ (SMER-SD).

Nezadovoljstvo Slovaka neuspehom ekonomskih reformi iskoristio je na izborima 2006, kada je osvojio prvi od svoja četiri premijerska mandata. On je zaslužan zbog toga što je Slovačka bila prva zemlja Višegradske četvorke koja je prihvatila evro za valutu i ušla u evrozonu. A u prvim godinama njegove vlasti, „tatranski tigar“ – kako je tada nazivana Slovačka – beležio je godišnji rast bruto društvenog proizvoda i više od 10 odsto.

Роберт Фицо након изборне победе 2006.Robert Fico nakon izborne pobede 2006.

S druge strane, za njega se teško može reči da je „Putinov čovek“, naročito kada se pogleda njegova delatnost proteklih deset godina. Dok je nemačka kancelarka Angela Merkel još brinula isključivo o nemačkim nacionalnim ekonomskim interesima, Fico je bio među malobrojnim liderima koji su se glasno protivili izgradnji gasovoda Severni tok 2, ističući da će to u nepovoljan položaj staviti ne samo Ukrajinu, već i Slovačku i ostale centralnoevropske zemlje.

Čak i u pogledu aktuelnog rata u Ukrajini, on nije naklonjen Kremlju kako ga predstavljaju. Kao dokaze da je „Putinov čovek“, kritičari navode da je prošle godine u predizbornoj kampanji govorio da će okončati vojnu pomoć Ukrajincima jer „Slovačka ima veće probleme od rata u Ukrajini“, te da je nagovestio da će se odupreti sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji. Uzalud je u više navrata negirao da je proruski nastrojen.

Liberalna slovačka opozicija i evropski i međunarodni mediji ga poistovećuju sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i njegovom politikom prema Ukrajini, naročito zbog toga što je izjavio da Orbana vidi „kao jednog od političara koji se ne plaši da otvoreno brani interese svog naroda“.

Мађарски премијер Виктор Орбан и премијер Словачке Роберт Фицо током састанка Европског савета у Бриселу, 26. октобра 2023.Mađarski premijer Viktor Orban i premijer Slovačke Robert Fico tokom sastanka Evropskog saveta u Briselu, 26. oktobra 2023.

Ali, po pitanju Rusije i Ukrajine Ficove reči i dela se poprilično razlikuju od Orbanovih. Za razliku od Orbana, Fico nijednog trenutka nije ni planirao da na samitima lidera EU u decembru prošle i januaru ove godine blokira novi paket pomoći Ukrajini vredan 50 milijardi evra. Istovremeno, izmenio je zakon kojim se odobrenje za izvoz oružja daje ministarstvu odbrane, čime je zapravo dobrim delom olakšan izvoz slovačke namenske industrije, koja je od februara 2022. godine, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, procvetala. Slovački proizvođač municije ZVS holding, koji je delom u državnom vlasništvu, bezmalo 100 odsto svoje proizvodnje za naredne dve ili tri godine je već unapred prodao Ukrajini.

Osim toga, pre nego što je Fico po treći put postao premijer, Slovačka je već dala Ukrajini naoružanje u vrednosti od čak 671 miliona evra, među kojima su, između ostalog, svih 13 slovačkih lovaca Mig-29, 30 borbenih vozila, 10 samohodnih haubica i jedini protivvazdušni sistem S-300, dobijen u procesu sukcesije Čehoslovačke. Drugim rečima, budući da je krupno naoružanje već dato, Ficu je sada lako da kaže da „ako neka kompanije hoće da proizvodi oružje i izvozi ga negde, naravno da je niko u tome neće sprečavati“.

Za razliku od Orbana, Fico je u aprilu ove godine ukrajinskom kolegi Denisu Šmihalu javno rekao da je „ruska upotreba vojne sile u Ukrajini flagrantno kršenje međunarodnog prava“, da je Ukrajini potrebna pomoć i solidarnost, te „da smo mi ovde da pomognemo“. Osim toga, istakao je svoju podršku Ukrajini da se priključi EU.

Украјински и словачки премијери Денис Шмихал и Роберт Фицо на заједничкој седници влада Словачке и Украјине у Михаловцу, Словачка, 11. априла 2024.Ukrajinski i slovački premijeri Denis Šmihal i Robert Fico na zajedničkoj sednici vlada Slovačke i Ukrajine u Mihalovcu, Slovačka, 11. aprila 2024.

Reči i dela

Nesaglasje između Ficovih predizbornih izjava i postizbornih reči i dela prema Ukrajini, i uopšte međunarodnoj zajednici, umnogome oslikavaju njegovu političku metodologiju na domaćem planu. Predizborno protivljenje naoružavanju Ukrajine izjavama da će „oružje samo prolongirati vojni sukob koji nema vojno rešenje, te da će dovesti do stotine hiljada dodatnih pogibija“, očigledno je bilo zarad privlačenja glasova.

Fico je, naime, proteklih tridesetak godina očigledno vrlo dobro upoznao svojevrsnu raspolućenost slovačkog društva, nastalu kada je komunistička zemlja pod nemilosrdnom kontrolom Moskve preko noći uronila u nemilosrdnu verziju kapitalizma. Brza tranzicija je okrenula mlade protiv starih, grad protiv sela, proevropske liberale protiv slovačkih konzervativaca, ekonomske dobitnike demokratizacije i evropskih integracija protiv gubitnika tranzicije, nostalgičnih za komunističkim vremenima.

U toj podeli na „prvu“ i „drugu“ Slovačku, Ficov „SMER-SD“ je inicijalno trebalo da bude stranka „trećeg puta“. Ali, ubrzo je Fico krenuo sve više da igra upravo na kartu tih podela u društvu. Kombinujući levičarsku ekonomsku politiku sa konzervativnim stavovima o društvenim temama, Fico se vrlo brzo pozicionirao u okviru narastajućeg trenda u Americi i Evropi u kojem su se političko-ideološke razlike dominatno svele na samo jednu podelu – podelu na progresivne liberale i tradicionalne suvereniste. Na Bajdena i Trampa.

Министарка привреде Дениса Сакова, премијер Роберт Фицо, председница Словачке Зузана Чапутова и министар одбране Роберт Калинак, 25. октобра 2023.Ministarka privrede Denisa Sakova, premijer Robert Fico, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova i ministar odbrane Robert Kalinak, 25. oktobra 2023.

U toj podeli, Fico je svojevrsni slovački Tramp, koji je je sprovodio liberalne ekonomske reforme štiteći interese domaćih tajkuna i stranih investitora, dok je istovremeno zagovarao neliberalnu politiku prema društvenim pitanjima, kao što su rodni identiteti, LGBT prava, migranti, muslimani, ali i aktivnosti nevladinog sektora.

Ficova politička igra na kartu ovih podela je očigledno bila uspešna, jer je njegova stranka od 2006. do danas osvajala najviše glasova birača na svim parlamentarnim izborima, sa izuzetkom 2020. godine kada listu SMER-SD nije predvodio Fico, već Peter Pelegrini. Pelegrini je potom osnovao svoju stranku, ali je upravo uz Ficovu podršku uspeo da bude izabran za novog predsednika Slovačke, gde će uskoro zameniti Zuzanu Čaputovu iz liberalne strane Progresivna Slovačka.

„Politički rat“

U bezmalo svakom izbornom procesu, Fico je uspevao da nametne temu koja „gađa“ većinsko biračko telo. Tako je 2012. godine to bila korupcija u redovima tada vladajućih progresivaca, 2016. antimigrantska politika i protivljenje evropskom trendu dozvoljavanja istopolnih brakova, a 2023. zalaganju da se rat u Ukrajini ne produžava naoružavanjem, kao i podsećanjem da se kao opozicionar u toku pandemije koronavirusa suprotstavljao obaveznoj vakcinaciji i potpunom zatvaranju zemlje.

Ovakav manevar mu nije uspeo samo na izborima 2020. godine, koji su održani nakon što je 2018. godine podneo ostavku nakon masovnih protesta zbog ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kusnirove.

Свеће испред фотографије убијеног новинара Јана Куцијака и његове веренице у Братислави, 28. фебруар 2018.Sveće ispred fotografije ubijenog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice u Bratislavi, 28. februar 2018.

Kucijak je, između ostalog, istraživao optužbe o nezakonitim isplatama iz fondova EU u koje su bili umešani slovački i italijanski državljani povezani s organizovanom kalabrijskom mafijom, pri čemu su za prevaru optužena i dva zvaničnika iz Ficovog kabineta.

Nakon pada sa vlasti, pod različitim istragama za korupciju i zloupotrebu vlasti našli su se Fico i na desetine njegovih političkih saveznika, od bivših ministara i poslanika, preko tajkuna i sudija, do visokih zvaničnika policije i državne bezbednosti. Fico je bio čak i priveden u aprilu 2022. i sa svojim nekadašnjim ministrom unutrašnjih poslova optužen za organizovani kriminal, ali su optužbe odbačene kao neosnovane.

Hapšenja i sudska gonjenja su, čini se, samo pojačali Ficovu ne samo retoriku prema opoziciji i medijima naklonjenim opoziciji, već i njegova nastojanja da učvrsti svoju vlast po svaku cenu. Nakon povratka na vlast, u slovačkom parlamentu je odmah krenuo sa nastojanjima da izgura zakone kojima se ukida kancelarija specijalnog tužioca za visoku korupciju, umanjuju zatvorske kazne za korupciju, uvodi obeležavanje nevladinih organizacija koje primaju pomoć iz inostranstva, kao i gašenje javnog medijskog servisa RTVS.

Протест опозиције у Братислави, фебруара 2024.Protest opozicije u Bratislavi, februara 2024.

Nakon napada na Fica, opozicija i ministri su nastojali da smire ratobornu retoriku, ali ne i predsednik parlamenta i lider Slovačke narodne stranke Andrej Danko koji je rekao da je ovo „početak političkog rata“.

I potpredsednik parlamenta iz redova SMER-SD Luboš Blaha je uz osudu napada istakao da izražava „gađenje prema onome što su liberalni mediji poslednjih godina napravili, kao i politička opozicija“. „Širili su mržnju prema Ficu. Podigli su mu vešala“, rekao je Blaha, dok je Danko upitao predstavnike medija: „Da li ste sada zadovoljni?“

Gašenje javnog servisa

Ovakve reakcije su već zabrinule pojedine novinare, naročito što sve dolazi u situaciji kada se očekuje da u junu odlukom vlade bude ugašen aktuelni javni medijski servis RTVS i bude otvoren novi.

Ovu nameru slovačkih vlasti osuđuju i evropski zvaničnici i novinarska udruženja, premda pažljivi posmatrači primećuju da su takve osude izostale kada je nedavno na isti način novoizabrana vlada poljskog premijera Donalda Tuska preko noći rasformirala poljsku javnu televiziju TVP, radio i novinsku agenciju PAP.

Upravo je gašenje RTVS-a jedna od stvari koja se čuje i u policijskom snimku napadača koji kratko objašnjava razloge napada na Fica.

Зграда Радио-телевизије СловачкеZgrada Radio-televizije Slovačke

Prema rečima direktora Instituta političkih nauka u Bratislavi Juraja Marušjaka, vest o atentatu na Fica je za građane Slovačke bila šokantna, iako u Slovačkoj postoji duboki i dugotrajni konflikt između vladajuće koalicije i opozicije.

„Konflikt je eskalirao tokom pandemije i posebno od početka rata u Ukrajini. Posle parlamentarnih izbora u septembru prošle godine postoje, s jedne strane, tendencije kontrole medija i nevladinih organizacija, održavaju se protesti u slovačkim gradovima, a s druge strane deo provladinih medija i analitičara okrivljuje baš kritički orijentisane medije za političku odgovornost“, rekao je za RTS Marušjak. Napadi dovode do destabilizacije demokratije, ističe ovaj slovački politikolog i dodaje da ovo što se dogodilo predstavlja presedan u Slovačkoj.

Štaviše, atentat na Fica je bezmalo presedan i u okvirima Evropske unije. Do sada su jedini evropski lideri koji na koje je izvršen pokušaj ubistva u vreme obavljanja funkcije šefa države ili vlade bila dvojica predsednika Francuske – Šarl de Gol 1962. i Žak Širak 2002. godine. Među liderima ostalih evropskih zemalja, to su bili premijer Španije Luis Blanko Karero 1973. godine, papa Jovan Pavle Drugi 1981, švedski premijer Ulof Palme 1986. i premijer Srbije Zoran Đinđić 2003. godine.

Универзитетска болница Univerzitetska bolnica “F. D. Ruzvelt” u Banskoj Bistrici gde je smešten slovački premijer Robert Fico nakon atentata 15. maja

„Iako ima spekulacija o tome kako je poginuo nekadašnji lider Praškog proleća Aleksandar Dubček 1992. godine, poslednji politički atentat u bivšoj Čehoslovačkoj dogodio se 1923. godine, pa tek sada. Ukoliko napravimo paralele sa takvim događajima u regionu, to uvek dovodi do konfrontacije i destabilizacije, kao kada je reč o atentatu na srpskog premijera Zorana Đinđića ili, u međuratnom periodu, na poljskog predsednika Gabrijela Narutoviča“, kaže Marušjak i dodaje da je to uvek imalo političke posledice i dovelo do destabilizacije demokratije u svakoj državi gde se tako nešto dogodilo.

Izvor: RTS/OKO Magazin

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad