Identitet

Potpukovnik Dušan Purić odlučan u bici na Mačkovom kamenu

“Vojnici, mi smo ovde došli da ginemo za otadžbinu. Komandiri ispred svojih vodova i četa, komandanti ispred svojih bataljona, a ja ću ispred svih. Za mnom! U juriš! Za slobodu i otadžbinu!” Ovo su bile reči potpukovnika Dušana Purića, neposredno pre početka bitke na Mačkovom kamenu.

Foto: Kurir

Na ovom mestu, 19. septembra 1914. godine, otpočele su teške i krvave borbe u okvoru bitke na Drini. Nakon žestokog poraza na Ceru u avgustu 1914. godine, Austrougarska vojska se dobro odmorila, dodatno naoružala i sa svežim snagama krenula u napad 6. septembra 1914. godine.

Srpska 2. armija je uspela da zadrži 5. austrougarsku armiju na obalama donje Drine, dok je uz velike borbe 6. austrougarska armija prešla Drinu i zauzela Gučevo, Boranju i Jagodnju, izbivši na Sokolsku planinu. Srpska 1. armija, pod komandom đenerala Petra Bojovića, protivnapadom prisiljava desno krilo protivnika na povlačenje do položaja Mačkov kamen – Crvenje – Javornik.

Tog 19. septembra 1914. počinje ogorčena bitka za Mačkov kamen. O žestini tih borbi najrečitije govore obostrani gubici. Samo od 16. do 22. septembra 1914. u ogorčenom rvanju po rovovima, borbi na nož i prsa u prsa, gde su bajoneti lomili kosti ratnika, kundaci razbijali lobanje, zubi zarivali u meso, a prasak bombi i granata zagušivali bojnu viku, pored vojnika izginuo je veliki broj elitnih oficira.

Taj žestok nedostatak oficirskog kadra je jedan od razloga zbog koga je naša država nakon rata, morala da prima u redove svoje vojske bivše crnogorske i lojalne austrougarske oficire.

На Мачковом камену и околним положајима погинуло је чак 115 српских официра (укључујући и потпуковника Душана Пурића кога сам на почетку текста цитирао) док је њих 176 рањено, међу којима и сам принц и бивши престолонаследник Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској страни били су око петнаест хиљада бораца избачених из строја.

Битка на Мачковом камену, нажалост, и дан данас остаје је у сенци великих победа на Церу и Колубари, иако је једнако значајна као и ове две, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом плану овлада Јагодњом и Соколским планинама, већ тек након тринаест дана тешке борбе када је непријатељ био тотално изморен и десеткован са укупним губицима од шеснаест хиљада избачених из строја.

Српски народ и војска, на челу са њеним врховним командантом краљем Александром Карађорђевићем, нису дозволили да кости српских ратника и мученика са Дрине остану разбацане на стратишту, широм дринског фронта. Народ, Црква и краљ су се одужили сенама својих очева достојним споменицима – цркви спомен – костурници у Крупњу и капели која чува мошти наших ратника на Мачковом Камену.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad