Srbija

Ovo su dva puta za borbu protiv naoružavanja tzv. „Kosova“

Foto: canva stock

Odgovor Srbije na sve masovnije naoružavanje Prištine protivno Rezoluciji 1244, moglo bi da bude pokretanje međunarodne istrage o ovim potezima zapadnih sila, pišu „Večernje novosti“.

Nakon što je skinuta „šifra tajnosti“ sa projekta Zapada, u kome godinama direktno radi na jačanju KBS i transformacije u vojsku tzv. Kosova, a posle objave američkog ambasadora Kristofera Hila da Amerika  opslužuje lažnu državu s 246 protivoklopnih raketa „džavelin“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je saopštio da se razmišlja o tome da zvanični Beograd ne sedi skrštenih ruku, već da i on povuče neke poteze.

Predsednik Srbije ukazao je na to da se naša zemlja od događaja u Banjskoj suočava sa optužbama da su imali zolje, puške, ručne raketne bacače, a da se sa druge strane prećutkuje isporuka oružja Prištini.

Uz poslednji najavljeni kontigent „džavelina“ vredan 75 miliona dolara, tzv. Kosovo dosad je već uz podršku, kako kažu, saveznika, opremljeno i borbenim dronovima „barjaktarima“, minobacačima, haubicama, protivoklopnim sistemima OMATS, raznim pešadijskim naoružanjem, uz konstantno obučavanje snaga i učešće u međunarodnim vojnim vežbama.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović vidi da Srbija pred sobom ima dve mogućnosti: Jedna je, da se obrati savetu bezbednosti UN, a druga Međunarodnom sudu pravde.

SB UN je najodgovorniji za izvršavanje rezolucija, pa bi u skladu sa tim morao da bude obavešten da se već duže vreme ne izvršava odredba Rezolucije 1244, po kojoj su jedine dozvoljene strane na KiM snage KFOR-a, kao i da je to krunisano neregularnom isporukom oružja. Time bi se od SB UN zahtevalo da se izjasni i da ukoliko se krši odredba, donese naredbu da se to obustavi.

SB ima dve vrste rezolucije, a 1244 je obavezujuća pod pretnjom fizičke prinude za neizvršavanje. Zemlje NATO-a imaju pravo veta i mogu da ga upotrebe, ali to ne bi značilo da su ga upotrebili protiv nas već protiv SB UN“, ukazuje Jovanović.

Druga teorijska mogućnost, jeste da se traži tumačenje Međunarodnog suda pravde da li je u pomenutim pitanjima prekršena Rezolucija 1244,  i u tom slučaju sud ne bi mogao da relativizuje obavezujući karakter Rezolucije.

Vojni analitičar i bivši oficir KOS Ljuban Karan smatra da je neophodno pokrenuti najavljenu istragu bez obzira na to kakav će biti krajnji rezultat.

Dobar je potez ukazati na kršenje međunarodnog prava, kako bi se zemlje koje to čine prozvale da objasne zašto to čine, a da bi Srbija, istovremeno mogla da računa i na podršku onih koji ne priznaju „Kosovo“.

„Moramo da ih dovedemo u neprijatnu situaciju da objasne zašto rade suprotno Rezoluciji 1244, koju su ne samo potpisali, već su i napisali. Oni su nama nametnuli da je potpišemo u celosti, bez menjanja, a sada se ponašaju po principu ‘sad neću ni kako ja hoću’“ ukazuje Karan.

Vojni analitičar Vlade Radulović, međutim, nije optimističan po pitanju efekata eventualne istrage, s obzirom na to da Priština ima saveznike koji je u svemu podržavaju.

„Ovo je više rečeno da može da nam da rezultate na diplomatskom, spoljnopolitičkom planu, ali nisam siguran koliko smo u mogućnosti da utičemo na jačanje KBS uz njihovu podršku“, rekao je Radulović.

Nekadašnji načelnik Generalštaba vojske SCG, general Dragan Paskaš navodi da je korisno što je javno objavljena mogućnost pokretanja istrage, iako on ne misli da postoji mogućnost da se na međunarodnom planu nešto promeni.

„Sve što se dešava je deo dugoročnog plana“, rekao je i dodao da ipak, uz sve naoružavanje, Albanci na „Kosovu“ nisu respektabilna sila.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad