Grujičića Mara,rođena na Čevu kod Cetinja. Za nju možemo da tvrdimo da odslikava svu tragediju srpskog naroda. Njenih šestoro braće poginuli su na Trobošu kod Skadra u proboju turskih nahija.
Njen najstariji brat Mitar,imao je 28 godina te 1912.g. kada je kao barjaktar jurišajući na neprijateljske rovove, prvi poginuo.
Padanje zastave u neprijateljske ruke se smatralo najvećim poniženjem za vojnika koji nosi barjak a tako i za vojsku čiji je on barjaktar. Jedan za drugim su njegova braća preuzimali barjak dok svi nisu izginuli, najmlađi je imao samo 16 godina.
Junaštva i junačka pogibija njene braće kao i njen obilazak bojišta da pronađe mrtvu braću,opjevan je u guslarskoj pjesmi “Grujičića Mara.”
“Knjigu šara Grujičića Mara:
“Majko stara, Mitra barjaktara,
Kad ogrije sunce u ponoći
Onda će ti Mitar s braćom doći!
Suvo drvo lišće kad okiti,
Tad će ti se Mara povratiti!“
Pa dohvati starčeva handžara,
Živo srce u grudima raspara…”
