Oružje koje su koristili junaci “Nevesinjske bune” iz 1875. godine

Srbi u tom trenutku imaju dve slobodne kneževine Srbiju u Podunavlju i Crnu Goru na Primorju, dok ostatak Srba čami u dve feudalne i totalitarne imperije—osmanskoj i habzburškoj. Srbi pod Turcima i Austrijancima vide dva svetionika slobode Srbiju i Crnu Goru u svojoj okolini i pokušavaju sami da se izbore za svoju slobodu po ugledu na Karađorđa, Miloša i mitropolite Petrović-Njegoše.

I zato ustanak izbija najpre u svetosavskoj Hercegovini koga vodi grupa narodnih prvaka, među kojima su se naročito istakli: Tripko Vukalović, Mićo Ljubibratić, Maksim Baćović, Lazar Sočica, Pero Tunguz, Jovan Gutić, Pecija Petrović, Golub Babić, Stojan Kovačević i Bogdan Zimonjić. Ubrzo se ustanak širi i na Bosnu i Srbi su se dizali na oružje da jednom za svagda proteraju okupatore i oslobode otadžbinu.

Zato i Kneževina Srbija i Crna Gora otpočinju i svoje ratove sa Turcima, što dovodi do dva srpsko-turska rata (1876-1878) i jednog crnogorsko-turskog (1876-1878).

U Staroj Srbiji odmah zatim izbijaju Kumanovski ustanak (1878) i kasnije i Brsjačka buna (1880).

Bugarski borci za nezavisnost isto tako koriste ovu lavinu srpskih ustanaka i ratova koje su pokrenuli Srbi iz Nevesinja i okoline. Počinje bugarska borba za nezavisnost 1876. godine, da bi carska Rusija poslala svoju vojsku da oslobodi Bugare, otera Turke i formira modernu Bugarsku državu 1978. godine.

Posledica ”Nevesinjske puške” i srpskih ratova sa Turcima bio je i Berlinski kongres iz 1878. godine, na kome su se skupile sve tadašnje velike evropske sile: Rusija, Nemačka, Austrougarska, Francuska, Velika Britanija, Italija i Turska, koji je pod predsedništvom Ota fon Bizmarka, odlučivao o sudbini Balkana.

Na Berlinskom kongresu su Crna Gora i Srbija dobile priznavanje već odavno faktički stečene nezavisnosti, kao i teritorijalna proširenja, u slučaju Srbije na četiri okruga: niški, pirotski, toplički i vranjski, dok je Crna Gora dobila proširenja na srpskom Primorju i u Staroj Hercegovini. Priznata je i Bugarska država, dok se najvažnija posledica ipak dogodila u Bosni i Hercegovini.
.
Najznačajniji rezltat “Nevesinjske puške”, ratova sa Turskom i Berlinskog kongresa je dozvola velikih sila da Austrougarska okupira Bosnu i Hercegovinu na 30 godina, iako je ona formalno ostala u sastavu Osmanske imperije sve do 1908. godine. Time je zaustavljena Srbija u nastojanju da se srpski narod ujedini sa obe strane Drine.
.
Međutim, dugotrajna posledica koja je imala globalni karakter je ta da su “Nevesinjskom puškom” otpočeti procesi koji su (zbog odluka Berlinskog kongresa i okupacije BiH) doveli do izbijanja Prvog svetskog rata 1914-1918, a svi znamo kakve su posledice tog rata—komunistička revolucija u Rusiji, fašizam u Italiji, nacizam u Nemačkoj, japanski imperijalizam, Versajski proces, Jugoslavija, milioni žrtava, nestanak mnogih imperija itd.).