Srbija

Oružje koje su koristili junaci “Nevesinjske bune” iz 1875. godine

To je ustanak Srba iz Hercegovine protiv turske okupacije koji se kao vatra proširio po čitavom Balkanu, među Srbima pod osmanlijskom vlašću.

Oružje
Foto: Instagram

Srbi u tom trenutku imaju dve slobodne kneževine Srbiju u Podunavlju i Crnu Goru na Primorju, dok ostatak Srba čami u dve feudalne i totalitarne imperije—osmanskoj i habzburškoj. Srbi pod Turcima i Austrijancima vide dva svetionika slobode Srbiju i Crnu Goru u svojoj okolini i pokušavaju sami da se izbore za svoju slobodu po ugledu na Karađorđa, Miloša i mitropolite Petrović-Njegoše.

I zato ustanak izbija najpre u svetosavskoj Hercegovini koga vodi grupa narodnih prvaka, među kojima su se naročito istakli: Tripko Vukalović, Mićo Ljubibratić, Maksim Baćović, Lazar Sočica, Pero Tunguz, Jovan Gutić, Pecija Petrović, Golub Babić, Stojan Kovačević i Bogdan Zimonjić. Ubrzo se ustanak širi i na Bosnu i Srbi su se dizali na oružje da jednom za svagda proteraju okupatore i oslobode otadžbinu.

Zato i Kneževina Srbija i Crna Gora otpočinju i svoje ratove sa Turcima, što dovodi do dva srpsko-turska rata (1876-1878) i jednog crnogorsko-turskog (1876-1878).

U Staroj Srbiji odmah zatim izbijaju Kumanovski ustanak (1878) i kasnije i Brsjačka buna (1880).

Bugarski borci za nezavisnost isto tako koriste ovu lavinu srpskih ustanaka i ratova koje su pokrenuli Srbi iz Nevesinja i okoline. Počinje bugarska borba za nezavisnost 1876. godine, da bi carska Rusija poslala svoju vojsku da oslobodi Bugare, otera Turke i formira modernu Bugarsku državu 1978. godine.

Posledica ”Nevesinjske puške” i srpskih ratova sa Turcima bio je i Berlinski kongres iz 1878. godine, na kome su se skupile sve tadašnje velike evropske sile: Rusija, Nemačka, Austrougarska, Francuska, Velika Britanija, Italija i Turska, koji je pod predsedništvom Ota fon Bizmarka, odlučivao o sudbini Balkana.

Na Berlinskom kongresu su Crna Gora i Srbija dobile priznavanje već odavno faktički stečene nezavisnosti, kao i teritorijalna proširenja, u slučaju Srbije na četiri okruga: niški, pirotski, toplički i vranjski, dok je Crna Gora dobila proširenja na srpskom Primorju i u Staroj Hercegovini. Priznata je i Bugarska država, dok se najvažnija posledica ipak dogodila u Bosni i Hercegovini.
.
Najznačajniji rezltat “Nevesinjske puške”, ratova sa Turskom i Berlinskog kongresa je dozvola velikih sila da Austrougarska okupira Bosnu i Hercegovinu na 30 godina, iako je ona formalno ostala u sastavu Osmanske imperije sve do 1908. godine. Time je zaustavljena Srbija u nastojanju da se srpski narod ujedini sa obe strane Drine.
.
Međutim, dugotrajna posledica koja je imala globalni karakter je ta da su “Nevesinjskom puškom” otpočeti procesi koji su (zbog odluka Berlinskog kongresa i okupacije BiH) doveli do izbijanja Prvog svetskog rata 1914-1918, a svi znamo kakve su posledice tog rata—komunistička revolucija u Rusiji, fašizam u Italiji, nacizam u Nemačkoj, japanski imperijalizam, Versajski proces, Jugoslavija, milioni žrtava, nestanak mnogih imperija itd.).

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad