“Od uskoka Sima i Gavrila, cijela se Bosna ojadila”, ko je bio Simo Tokalija?

Dok je odrastao u Morači o njemu je najviše vodila brigu njegova baka. Ona mu je pričala priče i pjevala pjesme o poznatim hajducima i junacima iz tih krajeva. Od malena zadojen junaštvom, kada je odrastao nije mogao zadugo da miruje čuvajući ovce već se odmetnuo u uskočku četu Jakše Gačanina. Pošto se tu istakao kao veoma sposoban, po pogibiji Jakšinoj, njega uskoci biraju za harambašu. On je, vele, bio najmlađi harambaša što su ti krajevi zapamtili.

Kada bi napali neku tursku četu, on nikada nije ostavljao skupocjene zlatne toke nego bi ih pokupio za sebe. Tako je na sebi nosio toke koje je skinuo sa nekog kolašinskog bega, te ga stoga prozvaše Tokalija. Kada je Karađorđe podigao ustanak Simo zajedno sa Jovanom i Gavrilom Šibalijom, Đokom Malovićem, Šujom Karadžićem i grupom Drobnjaka pređe u Srbiju.

U bici za osvajanje Beograda svi se junački pokažu te ih Karađorđe nije puštao od sebe. Slao ih je u bojeve na mnogim mjestima ali posle pogibije Jovana Šibalije u bici na Sjenici, Simo sa četom prelazi u Bosnu sveteći raju od turskog zuluma. Simo je u jednom boju u Bosni posjekao Derviš-agu dok je u malo pre pomenutoj bici kod Sjenice izašao na megdan Osman begu i pogubio ga.

Pošto se Drobnjak bješe listom odmetnuo od turske vlasti na njega udari sedam muselima turskih da ga popale. U bici na Pirnom Dolu u najteži vakat Simo je doletio sa svojom družinom i sa isukanim jataganima učiniše juriš. U toj bici pobjediše Turke ali Simu dobro zakači jedno puščano zrno te je otišao u Moraču da se leči.

Liječen hajdučkim travama u Morači brzo je ozdravio. Odmah je po oporavku nastavio sa četovanjem. Ne dugo zatim glavom mu je platio i pljevaljski zulumćar Selim-beg.
Simo je neko vrijeme vrebao njega i on Sima, nikako da se sastanu. Onda se harambaša dosetio da se preruši u seljaka i uđe u Pljevlja ne bi li pronašo način da dođe glave begu. Jedno veče, neopazice se uvuče u čardake begu i uz pomoć nekog begovog sluge uđe u odaje đe je beg spavao. Simo mu odseče glavu i sa njome ode u goru hajdučku.

Kasnije kada je Sulejman paša krv prolivao u Starom Vlahu, Simo Tokalija na megdan izazove Arslan bega Šehovića. Arslanu je tad odletela glava a Simo je ostao bez lijeve ruke. Od tada pa sve do svoje smrti je četovao a narod je ispjevao pjesme o njemu da bi naši potomci znali kakav je silan uskok bio Simo Tokalija.