Obezbijeđen je projekat od 300.000.000 evra da Crna Gora postane ekološka država

„Crna Gora je 20. 09. 1991. proglašena za ekološku državu. Prošle godine su slavili 30 godina ekološke države. To je tema. Da li je išta urađeno po tom pitanju? Ništa. Urađena je jedna akcija 01.10.1991. krenuli smo u ekološko čišćenje od Debelog Brijega preko Cavtata, Kupara, Mokošice, Neuma do Hutovog blata. To je jedno sramotno čišćenje, ništa uradili nismo, a Crna Gora se sad guši u smeću.“, kazao je Perković.

On kaže da će Crnoj Gori pokloniti 300.000.000 evra, i objasnio da je to posredstvom sledećeg projekta.

„Ovaj projekat je bio namijenjen za onu prošlu vladu, ali oni su bili nepodobni za saradnju. Toliko su bili samoljubivi, opsjednuti tom svojom nekom ekspertizom koju ni ne priznajem. I od 2Montenegra su napravili kompaniju „ko to tamo pjeva“. Vladu podržavam samo ako zasluži. 42. Vlada je bila Vlada Dritana Abazovića nego Zdravka Krivokapića.“, kazao je on.

Perković naglašava da se Crna Gora guši u smeću i da postoji projekat za preradu smeća.

„Titograd, Danilovgrad, Cetinje, Tuzi i Golubovci, imaju 73.000 tona smeća godišnje. Ovo postrojenje prerađuje 105.000 tona. Prva prezentacija će biti u Titogradu. Kako sam ja do toga došao – biće poštovanje prema Jugoslaviji. Čitavu ćemo državu srediti“, kazao je on.

Kazao je da sve što Crna Gora treba da uradi je da odredi lokaciju 4 hektara sa vodom, strujom i kanalizacijom.

„Počinje da se zarađuje već prilikom preuzimanja smeća 20€ po toni. 105.000t smeća je 2.100.000€. Otpad se ne mora odvajati. Može se učitati direktno sa deponije na transportere i dovesti u fabriku Alengo. Na ogradi postrojenja neorganska materijali (uglavnom staklo i metali) se sortiraju i mogu se prodati po potrebi reciklaže. Svi organski materijali se prerađuju u postrojenju. Bilo da je nameštaj od drveta i / ili plastika, bilo otpad iz bolnica, ostaci hrane, plastika, papir, stare automobilske gume itd., sve se prerađuje u pelet. Energija peleta je od 19,4 MJ/kg ili 5,38kW/kg“, kazao je Perković.

On tvrdi da alengo sistem za praćenje proizvodi pelete, a ne električnu energiju.

„Da bi od peleta postala električna energija, moraju se transportovati do kombinovane termoelektrane gde se koriste za proizvodnju električne energije. Postojeća postrojenja za kogeneraciju obično se mogu koristiti, ako nisu prestari (stariji od 20 godina). Međutim, toplana se pregleda od strane inženjera tokom faze preliminarnog planiranja. Evo kratkog opisa načina uklanjanja toksina iz otpada. Detaljne informacije će biti pružene na vreme. Organski otpad se dovodi u postrojenje i tamo se usitnjava. Približno 80% iz smeća se izvlači vlaga. Posle toga ugljena prašina, kreč, katalizatori i punila dodaju se u smeće. Peleti sa gorivom su komprimovani pod pritiskom od 400 do 600 bara i temperaturom većom od 240 stepeni Celzijusa.“, precizirao je on.

Perković kaže da su tokom ovog procesa sabijanja nečistoće hemijski vezane, dok se tokom procesa karbonizacije, suva destilacija se odvija u termičkim uslovima. Ovaj proces takođe neutrališe sumpor-dioksid i halogene i sprečava stvaranje dioksina, na primer.

„Dobit ostvaruje operater a) za prihvatanje otpada i b) za kilovat sata električne energije dovedene u mrežu i / ili c) prodajom peleta određenoj industriji (vidi ispod dobiti) – otpad za građevinski materijal. Standardno postrojenje sa tri modula može da preradi 105.000 t otpada godišnje. Odnos otpada i peleta je 1: 1. Standardni sistem generiše 210.000 megavata snage električne energije (MWh) godišnje. Da bi ste elektranu opskrbili električnom energijom potrebno vam je oko 7% od ovih 210.000 MWh, tj oko 300 MWh godišnje. Ako u neposrednoj blizini postoji kombinovana jedinica za grejanje i napajanje u blizini pogona Alengo, pelet se može koristiti za pogon postrojenja Alengo.“, podvukao je Perković.

Standardno postrojenje, navodi, zahteva 4 hektara zemlje a dva postrojenja cca. 6 -7 hektara.

„Sistemi su digitalno kontrolisani. 20 nekvalifikovanih radnika i dvoje zaposlenih sa tehničko znanje postrojenja Pelletier je dovoljno za rad+ pogona 24 sata na dan, 7 dana u nedelji i 365 dana u godini. Potrebno je 22 – 24 zaposlena. 2 zaposlena treba da imaju tehničko znanje sistema. Preostalim radnicima nije potrebna nikakva obuka. Zaposleni su obučio Alengo. Postrojenje se predaje spremno za upotrebu. Dobit generiše standardno postrojenje a) za prijem otpada i b) prodajom peleta lokalnoj kombinovanoj termoelektrani ili prodaju peleta čeličani, industriji cementa i aluminijuma. Alengo peleti su idealni za ovu industriju. Iz lokalne cene električne energije od 7 centi po kW / h, postrojenje pokriva troškove. Od 10 centi po kW / h standardni sistem generiše najmanje 2 miliona €ura mesečno.“, objasnio je.

70% proizvodnje peleta, kaže Perković, može se prodati kao CO2 sertifikat

„Projekti kojima pristup imaju samo privilegovane osobe ili grupe se ne finansiraju. Niko ne proizvodi novac od otpada i to sa Co2 certifikatom kao što će to uskoro proizvoditi Crna Gora! Samo od prodaje peleta 105.000t x 200€ = 21.000.000€ %. Ali ako se od peleta proizvodi struja zarada je duplo viša. A ako se pelet koristi za gradsko grijanje putem toplane onda je zarada još viša. A najbolje je da se koristi u grejnoj sezoni za grijanje, a ljeti za proizvodnju električne energije. I to nije sve, jer ima još mnogo raznih kombinacija.“

Perković govori da bi jedan modul bio dovoljan za 5 primorskih opština, drugi za Titograd, treći za Nikšić Šavnik i Plužine i Žabljak, četvrti bi bio Bijelo Polje, Pljevlja, Mojkovac i Kolašin a peti Berane. Herceg Novi bi možda potpao pod međunarodnu saradnju da Dubrovnik i Trebinje budu uvezani.