Srbija

Novi vođa opozicije: Ko je Savo Manojlović i zašto sada ulazi u politiku

Foto: Amir Hamzagic/ATAImages

U trenutku kada je prozapadna opozicija razjedinjenija nego ikad, stiže vest da će na izborima 2. juna učestvovati i Savo Manojlović, vođa ekoloških protesta i pokretač peticija. Ko je on i po čemu je do sada poznat?


Da li je ovo novi vođa opozicije, zapitali su se mnogi kada su čuli da će u izbornu trku za Beograd ući Savo Manojlović.

Zaobilazeći sve iz prozapadne opozicije, među kojima su mu se mnogi nudili za saradnju poput Zeleno-levog fronta, ali i Aleksandar Jovanović Ćuta, njegov saborac tokom ekoloških protesta, Manojlović je saopštio da na izbore izlazi samostalno.

Ko je čovek u kojeg se uzda prozapadna opozicija i zašto je baš sada ušao u politiku?

Od Rotarakta do uličnih protesta

Savo Manojlović je rođen u Prištini, po struci je pravnik, diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu, a postdiplomski se školovao u Švajcarskoj.

U zvaničnoj biografiji navodi da je završio kurs na Harvardu, bio je stipendista Vlade Srbije, Kluba privrednika, Rotari kluba Beograd Čukarica i Fondacije Konrad Adenauer, odnosno nemačke vlade.

Bavio se humanitarnim radom preko Rotarakt organizacije koja je podudruženje za rotarijanace stare od 18 do 30 godina, o čemu svedoči i fotografija nastala 2016. godine.

Dok se predstavljao kao predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, bio je učesnik protesta “Jedan od pet miliona” koji je kulminirao upadom u zgradu RTS-a.

“Prisustvovali smo revoluciji koja se nije desila”, govorio je tada Manojlović.

U žižu javnosti dolazi 2020. godine kada pokreće Inicijativu “Kreni-promeni”, registrovanu kao udruženje za zaštitu i ostvarivanje prava građana.

Aktivira se u oblasti ekologije, a tokom jeseni 2021. godine organizuje proteste protiv kompanije “Rio Tinto” koja je nameravala da u dolini Jadra iskopava litijum. Proteste prekida nakon što je vlast usvojila dva zahteva – da se izmene Zakon o ekproprijaciji i Zakon o referendumu, kao i da se ukine prostorni plan Jadar.

Dok ti zahtevi nisu ispunjeni blokirani su auto-put u Beogradu, kao i 70 tačaka u celoj Srbiji, “i time promenili istoriju aktivizma u Srbiji”, opisao je Manojlović svoje akcije.

Manojlović je često pokretao različite peticije, mahom vezane za rad televizija sa nacionalnom frekvencijom, a povremeno bi kritikovao politiku vlasti prema Kosovu i Metohiji, i pritom isticao da je rođen u Prištini iako je već srednju školu završio u Beogradu.

Od koga je Manojlović naučio kako se vode akcije?

Manojlović je završio kurs na Harvardu gde predaje Maršal Ganc, profesor koji je vodio predsedničku kampanju Baraka Obame 2008. i 2012. godine.

Gancov model zasniva se tome da ispričate svoju priču kako biste ubedili i motivisali druge, da regrutujete volontere izgradnjom odnosa, skenirate društveno okruženje i isplanirate kako da pokrenete najvažnije aktere da vam pruže podršku i da prikupite sredstva za akciju. Zapravo, u pitanju je model kako se sprovode obojene revolucije.

Ganc je posle kampanje nastavio da razvija organizaciju Move on, obuke za lidere lokalnih saveta, a nejasno je da li je Manojlović pohađao i tu obuku.

Ono što je sigurno je da je Ganc uticao na rad “Srbije u pokretu”, organizacije Marine Pavlić, inače izvršne direktorke “Kreni-promeni”.

“Srbija u pokretu donela je odluku da osnuje klubove građana/ki koji će se boriti za promene u lokalnim zajednicama širom Srbije, a ova ideja organizovanja dobila je pohvale od Maršala Ganca, profesora javnih politika na Harvard Univerzitetu”, hvalili su se tada.

Rokfeler donacije

U godišnjim finansijskim izveštajima “Kreni-promeni” nema informacija o stranim donatorima, kao ni o fizičkim i pravnim licima koji im pomažu u radu.

Ko su donatori otkrilo se vrlo brzo, jer je Fondacija braće Rokfeler na svom sajtu 2022. godine objavila da je podržala rad organizacije sa 60.000 dolara, a pre toga 2021. sa 25.000 dolara.

Poslovanje “Kreni-promeni” povezano je već spomenutom organizacijom “Srbija u pokretu” nastalom 2009. godine. Ona je 2015. godine sprovela projekat “Pravo da znam” uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Osim njih, na listi donatora je i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Nakon što je ovo otkriveno Manojlović je poručio: “Bolje uzeti novac od Rokfelera, nego srpski novac dati Klintonovima”.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad