Srbija

Ne smemo nikako i nikada da zaboravimo srpske majke!

One su spremale, ispraćale, zeble od brige, one su istrajavale u molitvama, one su oplakivale, tugovale i radovale se, one su se o kući i domaćinstvu starale, one su brinule o nejači i bolesnima, one su na svet donosile i podizale junake. Nema ljubavi za Otadžbinom bez majki i baka.

Vojnici
Foto: Instagram
  1. oktobra 1918. godine oslobođen je Čačak.

“Kad smo u oslobodilačkom jurišu stigli do mog Čačka, to je ogroman doček bio. Tu su venci, tu je cveće, tu su deca, tu su isćerali i pića i jela, sve sa uzvicima—’Dobrodošli naši oslobodioci’. Tu smo se ulogorili, zauzeli staru kasarnu i po gradu i okolini uspostavili logore. I to se pročulo sve do moje majke. Moja majka je jedinog sina imala, mene jednoga i jedva je čekala da me vidi kao jarko sunce. Kad me je viđela u novoj uniformi na ulici, ona je tako pala na moje grudi i dugo nije mogla uopšte da se povrati. Ni meni nikako nije bilo lako i zajedno sa majkom zaplakah. Dugo se nismo rastajali iz zagrljaja. U Čačku smo bili jedno izvesno vreme, odatle smo prešli u Bosnu, iz Bosne u Srem i pobili smo naše zastave više Sombora”.

—Solunac Milan Žujović, Čačak.

Pesma “Pukni zoro” baš zbog svojih snažnih stihova u srce pogađa svakog od nas potomaka ovih div junaka.

“Aj pa, pukni zoro
staru majku probudi,
pa da vidi
ko joj dolazi”.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad