- oktobra 1918. godine oslobođen je Čačak.
“Kad smo u oslobodilačkom jurišu stigli do mog Čačka, to je ogroman doček bio. Tu su venci, tu je cveće, tu su deca, tu su isćerali i pića i jela, sve sa uzvicima—’Dobrodošli naši oslobodioci’. Tu smo se ulogorili, zauzeli staru kasarnu i po gradu i okolini uspostavili logore. I to se pročulo sve do moje majke. Moja majka je jedinog sina imala, mene jednoga i jedva je čekala da me vidi kao jarko sunce. Kad me je viđela u novoj uniformi na ulici, ona je tako pala na moje grudi i dugo nije mogla uopšte da se povrati. Ni meni nikako nije bilo lako i zajedno sa majkom zaplakah. Dugo se nismo rastajali iz zagrljaja. U Čačku smo bili jedno izvesno vreme, odatle smo prešli u Bosnu, iz Bosne u Srem i pobili smo naše zastave više Sombora”.
—Solunac Milan Žujović, Čačak.
Pesma “Pukni zoro” baš zbog svojih snažnih stihova u srce pogađa svakog od nas potomaka ovih div junaka.
“Aj pa, pukni zoro
staru majku probudi,
pa da vidi
ko joj dolazi”.
