Srbija

Pre 25 godina počela je NATO agresija na SR Jugoslaviju

Foto: Mondo

Tokom 78 dana bombardovanja život je izgubilo više hiljada ljudi, dok je se materijalna šteta procenjuje na nekoliko desetina milijardi dolara

Dvadeset pet godina nakon okončanja NATO agresije na SR Jugoslaviju, mnogi podaci o uništenju do kog je ona dovela i dalje nisu dostupni, dok se o broju stradalih – pre svega civila – i dalje spekuliše.

Ipak, različite državne institucije, nevladine organizacije i druge grupe su tokom prethodnih 25 godina prikupljali podatke o broju nastradalih, vojnim gubicima obe strane i ekonomskim posledicama bombardovanja po Srbiju, Crnu Goru i njihove građane.

Civilni gubici

Tačan broj stradalih civila tokom NATO agresije do danas nije utvrđen. Prema podacima “Hjuman rajts voča”, tokom kampanje je poginulo najmanje 489, a najviše 528 jugoslovenskih civila, tokom 90 zasebnih incidenata.

Jugoslovenske i srpske vlasti nikada nisu utvrdile tačan broj stradalih. Tadašnji direktor Savezne kancelarije za statistike Milovan Živković je 14. jula 1999. rekao da je u bombardovanju stradalo oko 1.200 civila, kao i da “neki izvori govore o više od 5.000, pa čak i 18.000 (žrtava)”.

Srpski diplomata Đorđe Lopičić je “Hjuman rajts voču” 5. avgusta 1999. rekao da je poginulo oko 2.000 civila, dok je ranjeno njih više od 10.000. U medijima su u tom periodu pominjane i brojke od 5.000 ili 5.700 stradalih, doduše uz ogradu da su to podaci za vremenski period duži od samog bombardovanja.

S druge strane, predstavnici NATO-a uglavnom su izbegavali da komentarišu civilne gubitke. Izuzetak je tadašnji potpredsednik američkog generalštaba Džozef Rolson, koji je u septembru 1999. izjavio da su “srpski gubici bili izuzetno mali, procenjeni na manje od 1.500 mrtvih“.

Vojni gubici

Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević je, u govoru kojim je saopšteno okončanje bombardovanja, rekao da je tokom agresije poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika policije Republike Srbije

Tokom trajanja kampanje bombardovanja, NATO zvaničnici su često preuveličavali gubitke jugoslovenske strane, u jednom trenutku tvrdeći da je ubijeno 5.000 vojnika i policajaca, dok je njih 10.000 ranjeno. Po okončanju bombardovanja, taj broj je smanjen na oko 1.200 ubijenih.

Pre 11 godina, tadašnji ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je tokom bombardovanja ubijeno 956 vojnika i policajaca, dok se njih 52 vode kao nestali.

Vučić je te 2013. naveo da je poginuo 631 vojnik, a još 28 je nestalo, a među poginulima je i 325 policajaca, dok se još 24 vode kao nestali. Vlada Srbije navodi i 5.173 borca koji su ranjeni.

Kada je reč o gubicima NATO-a, oni su bili znatno manji. Potvrđeno je da su oborena dva NATO aviona – jedan F-16 i jedan F-117A “najthok” – kao i oko 25 bespilotnih letelica.

Jedan američki helikopter, AH-64 “apač”, srušio se 5. maja 1999. tokom noćne misije u Albaniji pod nerazjašnjenim okolnostima. Jugoslovenska vojska je tvrdila da su ga oni oborili, dok je NATO objavio da je letelica pala zbog tehničkih problema. U padu su poginula dva člana posade.

NATO avioni su tokom trajanja bombardovanja sproveli 181 udar na tenkove, 317 na oklopne transportere, 800 protiv vojnih vozila i 857 protiv artiljerije i minobacača.

Američko Ministarstvo odbrane i generalštab su u prvi mah objavili da je uništeno 120 tenkova, 220 oklopnih vozila i 450 artiljerijskih sistema, ali se u članku u “Njuzviku” objavljenom oko godinu dana kasnije navodi da je samo 14 tenkova, 12 samohodnih topova, 18 oklopnih vozila i 20 artiljerijskih sistema zapravo uništeno.

To ne odudara mnogo od jugoslovenskih procena, koje su zabeležile 13 uništenih tenkova, šest oklopnih vozila i šest artiljerijskih sistema. Veruje se da su gubici jugoslovenske vojske bili toliko mali zbog veštog korišćenja kamuflaže i mamaca.

Ekonomska šteta

Teško je utvrditi štetu, koja je tokom bombardovanja naneta jugoslovenskoj privredi, ali je tokom godina napravljeno nekoliko procena.

Jugoslovenska vlada je u jeku bombardovanja, u aprilu 1999, saopštila da je dotadašnja šteta procenjena na oko 100 milijardi dolara.

Ekonomisti iz stranke G17 Plus su 2006. objavili izveštaj, u kom se ekonomska šteta nastala zbog bombardovanja procenjuje na oko 29,6 milijardi dolara.

Tokom bombardovanja je oštećeno oko 25.000 domova, 69 škola i 176 spomenika kulture, kao i 19 bolnica i 20 domova zdravlja. Onesposobljeno je više stotina kilometara puteva i pruga.

Tokom bombardovanja srušen je i Avalski toranj, dok su rafinerije nafte u Novom Sadu i Pančevu oštećene. NATO je gađao i zgradu RTS-a, fabrike “Zastava” u Kragujevcu i duvanske industrije u Nišu.

NATO avioni su 7. maja 1999. godine gađali i ambasadu NR Kine u Beogradu, kada su poginula tri kineska državljanina, dok je njih 20 povređeno. Tadašnji američki predsednik Bil Klinton zvanično se izvinio zbog incidenta, tvrdeći da je reč o grešci.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad