Napustio porodični biznis vrijedan milijarde dolara jer je želio drugačiji život

Upravo to uradio je Džon Robins, autor knjige Ishrana za novi milenijum, koja govori o tome kako naš izbor hrane utiče ne samo na naše individualno zdravlje nego i na zdravlje čitave planete. Njegove knjige o zdravoj hrani i zdravom životu prodate su u milionima primjeraka i prevedene na više od 30 jezika.

Džon Robins je sin osnivača kompanije Baskin-Robbins, poznatog američkog lanca koji proizvodi sladolede i zamrznute poslastice. Umjesto da nastavi očev posao, Robins je “ispustio” milijarde dolara kako bi pokrenuo revoluciju. Tačnije Food Revolution Summit (Samit o zdravim namirnicama i ishrani).

Na pitanje kako je uspio da odoli svim tim ukusima, Džon Robins odgovara: “Sladoled nije zdrava hrana. Ok, nećete umrijeti ako ga pojedete, ali sladoled vam pruža samo trenutno zadovoljstvo. Moj ujak Bert Baskin, suosnivač kompanije, preminuo je u 54. godini od srčanog udara. On je bio jedan veliki čovjek koji je jeo mnogo sladoleda. Kada je umro pitao sam svog oca da li je sladoled bio koban za ujakovo srce, a mi je odgovorio: ‘ne ne, nemoj da si to ikada ponovo izgovorio’. Jednostavno nije htio da prihvati da tu postoji veza. A ja sam je vidio, dobro sam vidio”.

Džon Robins je odabrao drugačiji put – nije želio očevu i ujakovu imperiju, uprkos bogatstvu.

“Radeći u “Baskin-Robins”-u vjerovatno bih bio bogat. Veoma bogat i nesrećan. Najvjerovatnije i debeo. Definitivno bih se osjećao bijedno jer ne bih postigao ono što sam uspio do sada, ne bih živio u skladu sa onim što smatram svojim životnim pozivom i misijom”, rekao je Robins u razgovoru sa Višenom Lakijanijem.

Brza hrana je jeftina, zdrava hrana je skupa

Kao primjer zašto se većina ljudi nezdravo hrani Džon Robins naveo je činjenicu da nam je brza hrana postala dostupna svima. Poređenja radi, u Južnoj Africi ne možete sebi da priuštite da se svaki dan hranite u Mekdonaldsu. U Americi to nije slučaj, naprotiv. Brza hrana spada u najjeftiniji izbor kada su svakodnevni obroci u pitanju.

Ljudima je prosto lakše i jeftinije da jedu u restoranu brze hrane između dva posla, nego da idu kući i spreme sebi i svojoj djeci zdrav obrok. Osim što nemaju novca, nemaju ni vremena za to.

“Činjenica je da zdrava hrana nije dovoljno pristupačna. Daću vam primjer iz Amerike. Vlada subvencioniše visokofruktozni kukuruzni sirup i proizvodnju genetski modifikovane soje. Pa mi nezdravu hranu činimo još nezdravijom! To postaje najjeftinija hrana, a ljudi su osjetljivi na cijene. Na kraju su primorani da se hrane nezdravo jer nemaju novca, a ni vremena za neke zdravije izbore. I razumijem ih, to nije njihova greška. Moramo da mijenjamo stvari! Da podstičemo subvencije zdrave hrane. Šta bi bilo kada bismo, umjesto kukuruznog sirupa subvencionisali svježe voće i povrće? Bilo bi jeftinije i pristupačnije. I ljudi koji su na ivici egzistencije zaslužuju da imaju zdravu hranu na raspolaganju. Nažalost, danas je lakše kupiti paklicu cigareta nego organsku bananu ili jabuku. A ne mora da bude tako.

Možemo da jedemo hranu koja će nam pružiti zdraviji i duži život. Život u kojem ćemo brinuti o drugima sa ljubavlju. Mi možemo da sredimo ovaj nered na našoj planeti, da spriječimo gubitak biodiverziteta i izumiranje vrsta, da učinimo nešto da smanjimo emisiju gasova staklene bašte i na kraju krajeva, možemo da učinimo nešto za svoje zdravlje. I sve to istovremeno”, poručuje Robins.

I na kraju, on daje odgovor na pitanje zašto se odlučio na život kakvim danas živi:

“Da, odrekao sam se miliona i odabrao finansijsku nestabilnost. Sigurno se mnogi pitaju zašto. Odgovor je jer se ovako osjećam emocionalno i duhovno sigurnije. Živim u skladu sa tim ko sam i ko želim da budem u mom srcu i duši, ko sam ja u ovom svijetu, kojem je neophodna pomoć i isceljenje”.