Portal ODBRANA

Identitet

NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE GAVRILO PRINCIP

„Naše će sjene hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu.“

Na današnji dan, 25. jula 1894. godine, rođen je Gavrilo Princip, pripadnik organizacije „Mlada Bosna“, koji je na Vidovdan, 28. juna 1914. godine izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, tokom njihove posete Sarajevu.

Gavrilo Princip je ostao upamćen kao revolucionar, veliki borac za slobodu i zauzima značajno mestu u istoriji srpskog naroda.

Rođen je 25. jula 1894. godine u Obljaju (Bosansko Grahovo) od majke Marije i oca Petra. Gavrilo je rođen kao četvrto od devetoro dece, od kojih je preživelo i odraslo samo troje: Jovo stariji brat, potom Gavrilo i najmlađi Nikola. Majčina želja je bila da sinu da ime po svom bratu, međutim kako se reč prote Bilbije poštovala i važila za zakon, upisan je pod imenom Gavrilo. Potiče iz velike srpske porodice koja se bavila zemljoradnjom, a kako bi preživeli, otac je radio i dodatne poslove. Tokom osnovne škole pokazao se kao dobar učenik i stariji brat Jovo odlučio je da ga pošalje na dalje školovanje u Sarajevo. Krenuli su na upis u austrougarsku vojnu školu, međutim umesto nje, upisan je u nižu trgovačku školu 1907. godine. Po završetku trećeg razreda trgovačke škole, Gavrilo je rešio da pređe u Gimnaziju. Trebalo je ubediti brata Jovu i položiti dopunske ispite kako bi se upisao u četvrti razred Gimnazije. Na kraju, avgusta 1910. godine Gavrilo odlazi u Tuzlu gde započinje gimnazijske dane. Kao ličnost iako sitan na prvi pogled, krupnih očiju i kovrdžave kose,  njegov duh je bio živ i nije mu dao mira, što je dovelo do sukoba sa jednim profesorom, te je krajem 1910. godine napustio Tuzlu i vratio se za Sarajevo. Njegova sreća što ima mogućnost da pri povratku u Sarajevo upiše čuvenu Sarajevsku gimnaziju bila je velika, a kako i ne bi, s obzirom da su je pohađali slavni i ugledni ljudi, poput Ive Andrića i drugih.

Po rečima iz njegovog okruženja, Gavrilo je bio čovek nemirnog duha koji ne može da se smiri, jer ga stalno nešto goni. Tako je odlučio da opet promeni sredinu i uputi se za Beograd. Nadahnut svojom željom krenuo je peške prema prestonici srpstva. Prema sopstvenim rečima kada je posle desetak dana prešao granicu između Bosne i Srbije,  poljubio je srpsku zemlju.

U Beogradu se kretao u krugu izbeglica iz Bosne i njegov život je bio težak. Bio je više gladan nego sit, pa je pored škole obavljao i teške fizičke poslove kako bi zaradio neku paru. Pored svega bio je zadovoljan, jer se osećao slobodnim  i mogao je da viče bez straha „dole Austrija“. U Beogradu je završio 5. i 6. razred Prve muške gimnazije sa odličnim uspehom i tu je bio kraj Principovog školovanja. Pokušao je 1912. godine da odlaskom u Prokuplje postane dobrovoljac, odnosno komita. U to vreme četnički komandant major Vojislav Tankosić je odbio Gavrila rekavši mu da je „fizički slab za napornu četničku službu“. To je Gavrila toliko uvredilo da je odmah napustio Prokuplje.

Početkom 20. veka nastala je oslobodilačka organizacija „Mlada Bosna“. Njen cilj je bio oslobađanje Bosne i Hercegovine i ujedinjenje sa Srbijom. Bila je konspirativna jer je jedino tako mogla da opstane, s obzirom da je austrougarska služba imala veliki broj saradnika u Bosni i bila prisutna svuda. Osnovač i idejni vođa „Mlade Bosne“ bio je Vladimir Gaćinović, a članove ove organizacije nikada niko nije brojao, pa nije mogao dati odgovor o masovnosti članstva. Mladobosanci su bili pored revolucionarnog opredeljenja pravi intelektualni biseri, veliki talenti za književnost, poeziju i nauku. Jedan od njih je bio i Gavrilo Princip koji je ušao u njihove redove.

U istoriji čovečanstva puno je presudnih trenutaka za koje možemo kazati da su skrenuli čovečanstvo na novi put. Možda jedan od najpoznatijih događaja na našim prostorima bio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 28. juna 1914. godine od strane bosanskog omladinca, Gavrila Principa.

Na Vidovdan, Franc Ferdinand dolazi u Sarajevo da prisustvuje manevrima austrougarske vojske u istočnoj Bosni. Srpsko stanovništvo grada, njegov dolazak je viđeo kao provokaciju, budući da se sve odigravalo na Vidovdan. Prema saznanjima istoričara, plan da se pokuša atentat skovan je istoga dana kada se saznalo za posetu prestolonaslednika. Po prvobitnom planu izvršilaca atentata je bilo šest. Od tih šest, četiri nije uradilo ništa prilikom prolaska carske kolone. Pri vraćanju kolone, Gavrilo Princip je uspešno izvršio zadatak, i metak je ispaljen u Sarajevu.

Tokom istrage u vezi sa atentatom, Austrougarska je došla do saznanja da je oružje s kojim je ubijen prestolonaslednik i njegova supruga, iz Srbije. Austrougarske vlasti iskoristile su novonastalu situaciju da Kraljevini Srbiji pošalju ultimatum od 10 tačaka. Srpske vlasti nisu prihvatile jednu tačku. Austougarska je to iskoristila i objavila rat Srbiji, koji je ubrzo prerastao u Prvi svetski rat.

Što se tiče motiva, sam Princip je na suđenju nakon atentata rekao: “Ja sam jugoslavenski nacionalist koji teži za ujedinjenjem svih Jugoslavena, i nije me briga kakva će biti država, samo da bude slobodna od Austrije.”

Nakon atentata ostatak svog života Gavrilo je proveo u služenju kazne zatvora. Na suđenju je tvrdio da mu nije žao što je ubio Franca, već mu je bilo krivo što je slučajno pogodio njegovu ženu. Osuđen je na 20 godina, a izbegao je smrtnu kaznu jer je imao 21 godinu, što ga je činilo prema tadašnjem zakonu maloletnikom.  Iz Sarajeva prebačen je u vojni zatvor u Terezinu (na pola puta između Praga i Drezdena) gde je umro u teškim mukama. Zbog loših zatvorskih uslova, tamnovanja i mučenja, Princip je veoma oslabio. Oboleo je od tuberkuloze. Preminuo je 28. aprila 1918. godine i nije dočekao da vidi stvaranje Jugoslavije. Po naredbi iz Beča, sahranjen je tajno, noću, na neobeleženom mestu, sa ciljem da sećanje na njega izbledi i nestane. Zahvaljujući jednom Čehu, ostalo je zabeleženo njegovo grobno mesto i njegovo telo je kasnije premešteno u Sarajevo, u grad koji je ušao u istoriju.

Život našeg borca i junaka, Gavrila Principa bio je veoma kratak, svega 24 godine, a o njemu je napisana čitava literatura, čiju su autori bili  mnogobrojni domaći i strani pisci. Na današnji dan najmanje što možemo da uradimo je da ga spomenemo i da se poklonimo. Nakon više od jednog veka, sećanje na Gavrila Principa nije nestalo, čak možda je i življe nego ikada ranije.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad