Mustafa Golubić-osvetnik Kosova

Kada je stigao u Prištinu sa oslobodilačkom vojskom, jedan Prištevac im je saopštio jednu jezovitu i potresnu priču o tri Arnauta koji su na dva dana pred oslobodjenja doveli u centar grada jednog našeg izmrcvarenog čoveka. Iskopali su mu jedno oko, gornju i donju usnu otsekli te su zubi stajali iskeženi, odrezali uši, a kožu s’ lobanje zasekli na tri strane.

Kada je Mustafa ovo čuo, odmah je saopštio jednom dedi pored sebe:

“Evo mene, ja sam musliman iz Bosne. Ja sam vaš zemljak, ali sam Srbin, jer mi je maternji jezik srpski. Eto, čičo, sad si i ti, kao i ja, uveren da Turci i Arnauti nisu naša braća, nego jedan dalek i tudj narod. Protiv tog tudjeg naroda, koji nam je neprijatelj već više od 500 godina, ja sam pošao, i kao što vidite, idem sa najvećim oduševljenjem.

Opisao je u jednom od tekstova i trenutak kada su se kao oslobodioci zaputili do porušene, ali slavom ovenčane karaule na Vasiljevcu, smeštene izmedju Kuršumlije i Merdara: ” Svi mi četnici, sa našim šefom Tankosićem, skupili smo se i posmatrali sa neizmernom tugom tri pečena leša naših hrabrih i dobrih drugara! Hrabri Bosanac-Krajišnik Čeliković, kolos od snage, ležao je sada smanjen na veličinu deteta. Bio sam sav zanesan. Bio sam zaboravio na glad, na bol i na smrt, i samo sam mislio na strašnu osvetu, osvetu koju ću izvršiti kao Srbin. Osvetnik Kosova!”