Vijesti

Lupa k’o Maksim po (austrougarskoj) diviziji!

Iako se početkom 21. veka to pogrdno koristi kada neko priča koješta, tokom većeg dela 20. veka u pitanju je bila pohvalna rečenica, koja je zasnovana na tada revolucionarnom oružju koje je koristila i srpska vojska.

mitraljez "Maksim"
Foto: Instagram

Mitraljez “Maksim”, koga je 1884. konstruisao britanski pronalazač ser Hajram Stivens Maksim, ulazi u naoružanje srpske vojske još pre Balkanskih ratova 1912-13 i postaje osnovni mitraljez naše vojske. U srpskim rukama je bio veoma ubojit i pouzdan, a ispuštao je i karakteristični zvuk sa kojim su se srpski vojnici potpuno srodili i navikli, pa su dejstva ”Maksima” mogli da prepoznaju sa velike udaljenosti.

Kada su ratovi za oslobođenje porobljene braće počeli 1912, “Maksim” se pokazao tolko efikasnim, da su ga pešadinci, koji su i činili najveći deo srpske vojske, zavoleli “kao rod najrođeniji”.

Mogao je da ispali i do 500 metaka u minuti. I da bude izuzetno precizan na udaljenosti od dva kilometra, mada i na tri nije mnogo štedeo neprijatelja.

“Maksim” je, uz artiljeriju, bio najbolji drug običnog srpskog vojnika sve do 1916. i oporavka na Krfu, kada su dobijeni neki drugi, francuski modeli, a “Maksimi” otišli na opravku. Zapravo – u penziju.

Ali, toliko su puta spasavali glave našim precima, toliko puta presecali napade neprijatelja, toliko divizija osvajača u Prvom svetskom ratu kosili i uteravali strah u kosti, toliko puta je taj mitraljez “lupao” po osvajačkim juršnim linijama i istanjivao ih (“lupati meso”, da bi se stanjilo pre termičke obrade, vuče iste korene), da je “lupati kao Maksim po diviziji” bio upravo odraz najdublje zahvalnosti srpskog vojnika oružju koje mu je toliko puta pomoglo protiv brojčano jačih, u mnogo čemu nadmoćnijih neprijatelja.

Komentarišite

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Nazad