Svijet

Lov na prinčevu glavu: Ko bi želeo da ubije saudijskog prestolonaslednika i zašto?

Foto: Guardian

Nakon izveštaja koji su se pojavili na društvenim mrežama i za koje se ispostavilo da su lažni – da je napadnut konvoj saudijskog princa Muhameda bin Salmana (MBS), predavač na moskovskom HSE univerzitetu (Viša škola ekonomije) i predsedavajući Centra za bliskoistočne studije Murad Sadigzade analizirao je kome je u interesu da pušta takve glasine i da li je zaista moguć atentat na saudijskog prestolonaslednika?

Muhamed bin Salman, saudijski prestolonaslednik pokrenuo je od dolaska na vlast sveobuhvatne reforme u kraljevstvu. Njegov ambiciozni program “Vizija 2030” zapravo je strategija transofmaciije različitih aspekata ekonomije, društva i kulture zemlje. Primarni ekonomski cilj je smanjenje zavisnosti Saudijske Arabije od nafte i razvoj turizma, zabave, informacionih tehnologija, zdravstva, industrije i rudarstva.

Privatizacija državnih preduzeća je još jedan vitalni element plana. Istovremeno je osnovan Javni investicioni fond (PIF), jedan od najvećih suverenih fondova na svetu, sa imovinom većom od 620 milijardi dolara koji finansira mnoge strateške investicije unutar i izvan zemlje.

Da bi stimulisao privatni sektor, MBS je posebnu pažnju posvetio razvoju malih i srednjih preduzeća, stvaranju povoljnih uslova za preduzetništvo i strana ulaganja, uključujući ukidanje ograničenja na strano vlasništvo nad preduzećima u zemlji.

Političke reforme su takođe postale suštinski deo “Vizije 2030”. U novembru 2017. MBS je pokrenuo antikorupcijsku kampanju, uhapsivši desetine prinčeva i biznismena. Ova kampanja je omogućila da se značajne sume vrate u državnu kasu, koje su potom korišćene za finansiranje ključnih reformi.

Koliko god da su prestolonaslednikove reforme učinile ili će učiniti (i to brzo) Saudijsku Arabiju progresivnijom, modernijom i samoodrživijom, nisu naišle na odobravanje mnogih – kako kod kuće tako i u inostranstvu.

Mnogi se žale da je Bin Salmanova kampanja borbe protiv korupcije ograničila slobodu govora i političke slobode. Tu je pitanje i smrti novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu, kao i rat u Jemenu gde Saudijska Arabija predvodi koaliciju protiv Huta.

Sjedinjene Države ostaju primarni strateški partner Saudijske Arabije, ali su odnosi između dve zemlje često bili zategnuti. Posle ubistva Kašogija, američki Kongres i Bajdenova administracija oštro su kritikovali prestolonaslednika. CIA je ovaj zločin direktno povezala sa MBS-om, što je dovelo do sankcija protiv nekoliko saudijskih zvaničnika i zakomplikovalo odnose sa Vašingtonom.

SAD su takođe izrazile zabrinutost zbog rata u Jemenu. Dodatni izvor tenzija bila je odluka OPEK+ iz oktobra 2022. koju predvodi Saudijska Arabija da smanji proizvodnju nafte, što je podiglo cene energenata.

Saudijska Arabija i Iran su tradicionalno regionalni rivali, podržavajući suprotstavljene strane u sukobima u Jemenu, Siriji i Libanu, a istovremeno se takmiče za uticaj u Persijskom zalivu. Prekid diplomatskih odnosa 2016. godine i međusobne optužbe za destabilizaciju regiona pojačale su neprijateljstvo između Rijada i Teherana.

Saudijska Arabija kritikuje iranski nuklearni program i podržava sankcije Teheranu, strahujući od mogućeg razvoja iranskog nuklearnog oružja. Međutim, u martu 2023, uz pomoć Kine, dve zemlje su ofnovile diplomatske odnose, otvarajući mogućnost smanjenju regionalnih tenzija.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su tradicionalno bili blizak partner Saudijske Arabije u regionu, ali ambicije njihovog lidera Muhameda bin Zajeda stvaraju trzavice, naročito jer UAE nastoje da postanu regionalni ekonomski centar, što Rijadu ne odgovara.

UAE su takođe normalizovale odnose sa Izraelom, za razliku od Saudijske Arabije koja okleva sa sporazumom iz straha od reakcije kod kuće. Pa ipak, Izrael i Saudijska Arabija imaju zajedničkog neprijatelja – Iran, što pomaže u “opreznom zbližavanju” dve zemlje.

Odnosi između Saudijske Arabije i Turske poboljšali su se nakon perioda napetosti posle ubistva Kašogija. Turska nastoji da ojača svoj uticaj na Bliskom istoku, takmičeći se sa Saudijskom Arabijom. Ranije je Ankara oštro kritikovala akcije Rijada u Jemenu i njegovu blokadu Katara ali se to posle MBS-ove posete Turskoj 2022. promenilo.

U junu 2017. Saudijska Arabija, predvođena UAE, Egiptom i Bahreinom, uvela je blokadu Kataru, optužujući ga da podržava terorizam i da održava bliske veze sa Iranom. Ovo je stvorilo duboke regionalne podele i ojačalo uticaj Turske i Irana na Katar. Međutim, u januaru 2021. Rijad i Doha potpisali su sporazum o obnavljanju odnosa i prekinuli blokadu. Ipak, međusobno nepoverenje ostaje.

Jedan od glavnih razloga zapadnih kritika je želja MBS-a da razvije odnose sa Rusijom i Kinom. Rijad vidi Kinu kao strateškog partnera u trgovini i investicijama. Saudijska Arabija i Rusija sarađuju u okviru OPEK+ na regulisanju cena nafte. Rijad održava kontakte sa Moskvom uprkos zapadnoj izolaciji Rusije zbog Ukrajine.

Domaća i spoljna politika MBS-a, uprkos komplikovanim odnosima sa mnogim zemljama i snagama, odražava njegovu želju da ojača poziciju Saudijske Arabije kao regionalnog lidera i da preoblikuje kraljevstvo.

Međutim, njegove oštre metode i beskompromisna borba protiv opozicije pojačali su kritike globalnih i regionalnih igrača, stvarajući nove izazove za prestolonaslednika. Stoga, potencijalni pokušaji ubistva defakto lidera moderne Saudijske Arabije možda neće biti lažni u budućnosti. Na kraju krajeva, ne odgovara svima snažna i suverena Saudijska Arabija, zaključuje Sadigzade.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad