Srbija

Logoraš HPM/MRNH R 7415: Kako je Mile Ristić doneo slobodu jasenovačkim mučenicima

Foto: Getty

Srbin iz Miljevića u opštini Gradiška Mile Ristić bio je jedan od glavnih organizatora i heroja najvećeg bega zatvorenika iz logora Jasenovac

Na današnji dan pre 77. godina je izvršen proboj grupe logoraša iz ustaškog kompleksa smrti Jasenovac. Na to su se odlučili znajući da im preti sasvim sigurna smrt, kaže za RT Balkan potomak logoraša Mile Ristića koji je pokrenuo proboj, pravnik i odbornik u Skupštini Grada Gradiška Dušan Ristić.

Naš sagovornik Dušan Ristić ističe da je čitavo Potkozarje, a najviše Gradiška i Kozarska Dubica, najstradalniji kraj u bivšoj Jugoslaviji po broju ubijenih u logoru Jasenovac koji je formirala Nezavisna država Hrvatska ta Srbe, Jevreje, Rome i nelojalne Hrvate.

NDH je bila samoproglašena i delimično priznata fašistička marionetska država, osnovana na delu okupirane Kraljevine Jugoslavije, koja je uz pomoć Hitlerove Nemačke postojala pod vođstvom ustaškog režima od 1941. do 1945. godine.

“Kada govorimo o genocidu, slobodno možemo reći da je tu počinjen genocid. U opštini Kozarska Dubica, na primer, gotovo dve decenije od oslobođenja logora Jasenovac nije bilo muškarca koji bi služio vojni rok”, ukazuje Ristić.

NDH je bila samoproglašena i delimično priznata fašistička marionetska država, osnovana na delu okupirane Kraljevine Jugoslavije, koja je uz pomoć Hitlerove Nemačke postojala pod vođstvom ustaškog režima od 1941. do 1945. godine.

Kada je u pitanju sam kompleks logora Jasenovac, rođeni brat Dušanovog dede Milana, Mile Ristić, Srbin iz Miljevića u opštini Gradiška, bio je jedan od glavnih organizatora i heroja najvećeg bega zatvorenika iz logora Jasenovac.

Prema svedocima, juriš zatvorenika prema stražarima i kapiji označio je Ante Bakotić, oko 10 sati 22. aprila 1945. godine, a prolaz kroz kapiju jasenovačkog logora omogućio je Mile Ristić, koji je znao da rukuje puškomitraljezom.

Prema opisu jednog od svedoka: “Na samoj kapiji ustaša metnuo mitraljez i kako je bio brisani prostor, on je počeo da kosi. Pokojni naš drug Mile Ristić, koji je bio u partizanima pa zarobljen, on se nekako dovukao pored zida tako da je zaskočio ustašu što je držao mitraljez. Ubo ga je nožem, ili nečim drugim, ne znam. Bio sam četvrti iza njega. Ristić je uzeo mitraljez i izneo van kapije i okrenuo mitraljez prema izvidnici. Tako da su se oni ućutali, bojali su se za svoj život. Kad je nestalo metaka on je mitraljez bacio u Savu.”

Dušan potvrđuje priču svedoka i kaže da su mu njegov deda i malobrojni preživeli logoraši ispričali ovu priču.

“Mile je nakon toga bio baš loše, ali nije gubio volju za otkrivanje istine, želeo je pravdu. Smatrao je da je njegova odgovornost, kao preživelog, da o tome uputi one koji ne znaju”, ukazuje Ristić.

Nedelju dana posle proboja Jasenovca i Milin brat, Milan je otišao do Jasenovca. Milan Ristić želeo je da proveri da li možda ima preživelih koje bi spasio, ili nekog oruđa koje bi potkozarska čestita sirotinja mogla da upotrebi u poljoprivrednim radovima, budući da je NDH, pod izgovorom da je “Jasenovac radni logor”, oduzimala i poljoprivredno oruđe stanovnicima Potkozarja.

Preživeli PotkozarciУступљене фотографије/Приватна архива

“Moj deda Milan otišao je nakon proboja u logor, da vidi ima li preživelih koje bi spasio, možda nekog nastradalog da ga sahrane ili da uzmu neko oruđe za obradu zemlje, jer je vladala velika glad, a ustaše su sve konfiskovale, pod izgovorom da je to radni logor”, navodi Ristić, dodajući:

“Zamislite, naši naivni ljudi sami su odlazili jer su mislili da je radni logor, a odande se nikada nisu vraćali. Tamo su ljude ubijali na najmonstruoznije načine, komadali ih, imali su onaj poseban nož – ‘srbosjek’, od raskomadanih Srba pravili su sapun u posebnim komorama, čak su imali i bizarnu zabavu da ubijaju trudnice kako bi im iz stomaka izvukli dete, jer su se prethodno kladili kojeg je pola. Moj deda Milan ušao je u oslobođeni Jasenovac i od samog prizora koji je zatekao doživeo je slom živaca. Proveo je 10-15 dana u bolnici, bio je praktično biljka.”

Od 600 logoraša koji učestvovali u proboju, preživelo je samo njih 117. Stradali su našli smrt na putu od logorske zgrade do logorskih kapija, na putu, u hladnoj i nabujaloj reci Savi, na livadama oko logora te na prilazima šumi kod Košutarice. Drugu grupu od 470-ak logoraša, koji su ostali u Ciglani, ustaše su narednih dana pobile i spalile zajedno s logorskim objektima. 

Po tvrdnjama “uglednih” naučnika, “zatočenici”, među kojima se uopšte ne spominju Srbi već samo protivnici NDH, “imali su zdravstvenu zaštitu, mogli su da primaju pakete od kuće, slušaju operete i nakon izdržavanja kazne svi su, osim Jevreja, mogli izaći na slobodu”. Najagresivniji negatori istorije, okupljeni u društvu za istraživanje trostrukog logora Jasenovac, izdali su knjigu izvesnog Josipa Pečarića o devet godina aktivnosti, sa glavnim ciljem da se “dokaže” da je najveće stratište iz epohe NDH – mit.

Njihove “naučne” studije u kojima se tvrdi da je Jasenovac bio radni logor u kojem je vladala opuštena atmosfera, a da su komunisti posle rata na tom mestu izvršili brojne zločine finansirala je i hrvatska država, uprkos brojnim negativnim reakcijama.

Dušan je, kaže, odrastao uz priče o užasima koje je svojim očima video njegov deda Milan, a on mu je preneo i iskustva rođenog brata Mile, koji je nažalost, tragično skončao 1980. godine.

“Mile je pričao da želi da se vrati i da će sve pokazati, sva mesta gde su ljudi ubijani, objasniti kako su mučeni, gde su bacani i kako su sakrivani tragovi. Znao je, govorilo se, svaku ciglu i svaki kamen zloglasnog Jasenovca i želeo je da se ti zločini otkriju, da se rasvetle. Komunisti, nažalost, nikada nisu dozvolili da se o tome javno govori”, ističe za RT Balkan rođak oslobodioca Jasenovca. 

Уступљене фотографије/Приватна архива

Mili Ristiću u rodnom kraju podigli su bistu, u znak zahvalnosti za herojski podvig, njegov potomak Dušan kaže da bi još veća satisfakcija bila da se ubrzo usvoji predlog koji je dao u lokalnom parlamentu da jedna ulica u Gradiški ponese naziv “Ulica jasenovačkih žrtava”.

“Vidite, oni nama danas zabranjuju da obiđemo Jasenovac, brojni srpski zvaničnici vraćeni su sa granice kada su Hrvati čuli da idu da se poklone stradalnicima. To nikada nismo smeli da dozvolimo, nije smelo da se desi da najveće srpsko stratište ostane pod kontrolom onih koji su ga i formirali, da ostane u Hrvatskoj”, navodi Ristić. 

Srbija i Republika Srpska izgradiće dva memorijalna kompleksa koji će obezbediti trajno sećanje na žrtve genocida i stradanje u Drugom svetskom ratu, Dušan Ristić je istakao da je to veliki korak u negovanju kulture sećanja na srpski stradalnički narod.

Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima je život izgubilo 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. U Jasenovcu je stradalo 20.000 dece.

NDH je u istoriji ostala zabeležena po brojnim ratnim zločinima i genocidu koje su pripadnici režima činili nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao i Hrvatima neistomišljenicima, pretežno komunistima. Takođe, Hrvatska je jedino mesto na svetu gde su postojali logori za decu. Kako bi sve bilo još morbidnije, na ulazu jednog od gradova gde se nalazio istoimeni logor već godinama stoji tabla sa bizarnim natpisom “Grad Jastrebarsko – prijatelj dece”.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad