Kriza u Ukrajini: Zapadne sile djeluju na isti način kao u bivšoj Jugoslaviji 1990-ih!

piše: Stefan Raičević, kolumnista BORBE

Nećemo ići tako daleko kako i ko je započeo državni udar u Ukrajini koji je poremetio odnose ukrajinskog i ruskog naroda, na kraju čitaoci dobro prate i ovu situaciju koja liči na sva dešavanja i odnose između naroda u jugoslovenskoj krizi 1990tih godina. U dosta stvari situacija je ista, dok se vrše “pregovori” situacija na terenu se mijenja usled djelovanja vojski obučenih opremljenih i finansiranim po NATO standardima na male teritorije kao što je bila Republika Srpska Krajina ili u ovom slučaju teritorije dva grada Luganska i Donjecka sa okolinom. Iako su i u jednom i drugom slučaju nekoliko godina odbijane neprestane ofanzive protivnika, uz sankcije i razaranja, ta se teritorija pretvara u ratnu zonu koja nije ukrajinski niti ruski interes.

Pregovori se odvijaju na način da SAD i UK šalju dodatne trupe, dok je jedino predsjednik Makron pokazao želju da se izađe u susret ruskim predlozima, i to predsjednik zemlje koja nije članica bližeg anglo saveza unutar pakta. Makron se takođe javno požalio na Džonsonovo ponašanje nakon što su čelnici razgovarali telefonom nakon potonuća čamca za izbjeglice u kanalu Lamanš. Francuski predsjednik bio je ljut jer je Džonson na Tviteru objavio pismo u kojem je izneo plan od pet tačaka za rešavanje pitanja prelaska kanala. “Imali smo vrlo ozbiljan razgovor pre nekoliko dana. Iznenađen sam neozbiljnim metodama rada. Lideri ne treba da komuniciraju ovako i ne bi trebalo da objavjuju tvitove i pisma koja su privatne prirode”, rekao je Makron medijima nakon razgovora s Džonsonom.

Međutim, mediji prenose kako je predsednik bio još brutalniji u privatnim razgovorima: “BoDžo sa mnom priča sasvim normalno, razgovaramo kao odrasli ljudi, a onda nam kasnije na vrlo ružan način zadaje probleme. Uvek je isti cirkus”. U nastavku se navodi kako je Makron svojim savjetnicima rekao: “Tužno je gledati kako veliku zemlju s kojom smo mogli da uradimo mnogo toga – vodi klovn”. Nedavno je francuska ambasadorka u Velikoj Britaniji Silvi Berman za Times Radio rekla kako odnosi između Francuske i Britanije “nisu bili ovako loši još od Vaterloa”. Osim toga, Makron je već nekoliko puta javno rekao kako nije oduševljen načinom na koji Džonson vodi državu. Francuska je skoro organizovala referendum o nezavisnosti Nove Kaledonije koje su bojkotovale snage koje se zalažu za nezavisnost. Na osnovu tri četvrtine prebrojanih glasova, 91 odsto je odabralo da ostane dio Francuske, saopštili su lokalni zvaničnici ali su međunarodni posmatrači bili upitni. Ukupna izlaznost je oko 41 odsto, što je manje od polovine izašlih na referendumu prošle godine. Tada je 46,7 odsto glasača bilo za razlaz za Francuskom.

Nova Kaledonija je važna za francuske geopolitičke ambicije u Indo-Pacifiku, kolonizovao je Napoleon Treći, bratanac Napoleona Bonaparte, u 19. vijeku. U pitanju je veliki arhipelag na kojem živi oko 270.000 stanovnika istočno od Australije i nalazi se na 10 vremenskih zona ispred Pariza, a ima i francusku vojnu bazu. Zagovornici nezavisnosti ne priznaju legitimitet i validnost ovog glasanja, koji im je oduzet“, navodi se u zajedničkom saopštenju nekoliko separatističkih grupa. Grupe su ranije pozivale na bojkot glasanja. Takođe u koloniji u Africi pokrenuta je operacija “Berkhane” francuskih snaga protiv pobunjenika, prenosi agencija Rojters i b92. U saopštenju se dodaje da je napadnuta francuska vojna bazu u gradu Gao. Kako se navodi, francuski vojnik Martin je bio teško ranjen i kasnije je preminuo. Navedeno je i da je još devet vojnika lakše povređeno. Emanuel Makron je u saopštenju pozdravio službu vojnika i ponovio “odlučnost Francuske da nastavi borbu protiv terorizma u regionu, zajedno sa svojim partnerima.

A što se tiče pregovora Rusije i ostalih zapadnih zemalja zanimljivo je da je bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel tvrdi da je još 2001. godine, tokom govora predsednika Rusije Vladimira Putina u Bundestagu, shvatila da postoje ozbiljna neslaganja sa ruskim liderom. „Uvijek mi je bilo jasno, čak i tada, kada je 2001. godine govorio u Bundestagu, da postoje značajne nesuglasice. Za ruskog predsednika je raspad SSSR žalostan događaj, dok se mi, naprotiv, radujemo jer je završen hladni rat, kao i zbog nemačkog i evropskog jedinstva“, rekla je Merkelova u intervjuu Suddeutsche Zeitung. „Međutim, stupajući na dužnost nisam mogla ni zamisliti da će on anektirati Krim i da će na istoku Ukrajine – praktično pored EU – doći do ratnog sukoba“, navela je ona. Bivša kancelarka Nemačke smatra da uloga Berlina u svijetu opada, bez obzira što je u pitanju bogata zemlja. Prema rečima Merkelove, razlog tome je „potpuna promjena ravnoteže snaga“.

„Kada sam postala kancelarka BDP Kine je iznosio 2,3 hiljade milijardi dolara i bio ispod njemačkog koji je iznosio 2,8 hiljada milijardi dolara. BDP Kine danas iznosi 14,7 hiljada milijardi dolara, a naš je porastao do 3,8 hiljada milijardi dolara“, objasnila je ona.