Srbija

KO SU BILI MARTOLOZI!?

Od vladavine turskog sultana Mehmeda II Osvajača (1451-1481) u Srbiji počinju da se pojavljuju martolozi. To je jedna od institucija koju su Turci preuzeli iz Romejskog carstva i dali joj novi karakter.

Martolog
Foto: instagram

U Srbiji martolozi postaju ljudi koji su rođeni kao Pravoslavni Hrišćani i koji su bili vični vojnoj veštini. Prilazili su turskoj vojsci sa namerom da joj za platu i ostale privilegije pomažu. Njihovi osnovni zadaci bili su uhođenje i upadi u neprijateljsku pograničnu teritoriju ali i zaštita granice. Prilikom pohoda i pohara, njima su Turci davali da zadrže sav plen osim 1/4 koju daju svom lokalnom begu. Martolozi su bili osobito važni kao posada u novoosvojenim turskim tvrđavama i utvrdima. Tako recimo iz turskih izvora vidimo da je džemat tvrđave Soko Grad 1516. godine imao svega deset martologa, dok je u isto vrijeme džemat Smedereva imao njih čak 400.

Oni martolozi koji su se nalazili dublje u unutrašnjosti osmanske teritorije obavljali su neku vrstu lokalne policijske službe tj. dobijali su zaduženja za održavanje reda. Mnogi od njih, kao poznavaoci lokalnih prilika i mentaliteta, su bili i glavni nosioci borbe protiv srpske hajdučije i otpora nepokornih Srba.

Pored toga, martolozi Srbi su bivali angažovani i kao sakupljači harača i ostalih osmanskih poreza od lokalnog stanovništva, zbog čega su bili omraženi. Oni su, za razliku od ostatka srpske raje, mogli da imaju i svoju zemlju, iako je bilo onih koji su obrađivali i spahijsku zemlju zbog čega su plaćali ušur spahiji.

U okviru turskog feudalnog poretka martolozi su bili dužni i da ratuju za Osmansko carstvo za šta su primali i dnevnice. Zato bi mnogi bivali i oslobođeni harača, ispendže, vanrednih nameta itd.

Oni Srbi koji su tokom 16. veka postajali martolozi lako su primali Islam, a naročito lako su to činili oni koji su dobijali više činove ili su putem ove institucije želeli da grade svoje karijere u okviru osmanskog feudalnog sistema.
Srbin, uzet u danku u krvi i janičar koji posle službe u osmanskom carstvu i vojsci uspeva da se preda Ugarima i da pobegne u Poljsku, Konstantin Mihailović piše delo „Janičarove uspomene“ (15. vek) na poljskom i češkom jeziku u kojem evropske vladare upoznaje sa osmanskim navikama i vojnoj organizaciji. O martolozima piše sledeće:
.
„Martolozi su Hrišćani, a osobito na krajinama bivaju i oni dobijaju platu na konja, zlatnik za osam dana. A plata im se takođe daje za svaki mesec, svakome bez zakašnjenja. Ima isto tako i nekih Hrišćana slobodnih, koji ne daju nikome ništa, a nikakvu platu ne dobivaju. Zovu ih vojnuci. Oni caru služe i prazne careve konje vode gde je potrebno. Matrologa i vojnuka ima nekoliko stotina“.
.
Kad se Osmansko carstvo suočilo sa velikom krizom tokom 17. i 18. veka, martolozi su bili toliko nepouzdani, da ih je sultan Ahmed III (1703–1730) fermanom iz 1721. zvanično ukinuo, iako su se još uvek pojavljivali po pojedinim balkanskim tvrđavama.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad