Ko je bio Serdarina Marko, junak sa Čeva?

Marko se rodio u Čevu negde početkom osamnaestoga vijeka, u ona teška vremena kad se Crna Gora borila za slobidu protiv otomanske imperije. Tek što je napunio petnaest godina, baba Krstinja, žena Mojaševa, mu je dala kuburu i rekla: “Sine Marko stasao si do konja i oružja; eto ti ledenica i bij se s dušmaninom do istrebljenja njinog ili našeg.”

Već sa dvadeset godina on počinje sa četovanjem po Crnoj Gori i Hercegovini, zapada u zasjede, grabi plijen i stiče hajdučku slavu. Rano je postao četovođa, i od tada, pa za dugi niz godina on vodi čevske čete.

On je opjevan i u epskoj pjesmi o Lazaru Pecirepu (koju možete pronaći na Instagram stranici epska_poezija):

“Vino piju mladi Crnogorci,
Na sred Čeva na zbornu glavicu,
Među njima serdarina Marko,
Oko Marka mladi Crnogorci …”

Jednom prilikom, serdar pokupi četu iz Velestova, Vojnića i Markovine te je povde u Hercegovinu. Za ovaj postupak Crnogoraca dočuo je i Beća Pelević, Nikšićki buljubaša. On pokupi četu i povede je pravo u Hercegovinu da presretne Marka u povratku, i pokupi mu sav plijen.

Kada je iz daljine uočio Marka, vidio je da uz njega idu još mnoge četovođe pa se ne odluči za napad no uputi pismo Mušoviću da mu pošalje jednu četu u pomoć. Tu je sačekao par sati dok mu je stigla četa, i onda sa njom pođe u jedan klanac kod izvora, jedinog na tom putu, đe su Crnogorci morali da stanu da bi se napili.

Marko je znao da su Turci kod izvora spremili zasedu pa okrete četu drugim putem. No brat mu Kejo bješe mnogo žedan i reče da mora da ide na izvor da se napoji. Uzalud je bio sav trud Crnogoraca da ga odvrate, on je sa još šestoricom hajduka došao na potok. Tek što su se sagli da piju vodu a Turci otvore oganj iz pušaka i sve ih pobiju.

Serdar čuvši pucnjavu vrati četu natrag i udari na Turke. Došlo je do krvave borbe koja je trajala sve do noći kad su se junaci povukli u šumu, svak na svoju stranu. Hajduci su od plena što su zarobili imali dosta da jedu a Turci su bili bez hrane.

Čim je večera bila gotova, Crnogorci pozovu Beća i njegovu četu da jedu sa njima. Ovi, misleći da ih zezaju pitaše jesu li ozbiljni. Marko im odgovori da jesu. Turci tražiše časnu riječ od Marka i kad je dobiše dođoše i jedoše zajedno. Beća za uzvrat natoči vode sa izvora u mehove i dade Crnogorcima koji su bili žedni. Tu su obe starne ispunile onu izreku, nahrani gladnog čovjeka i napoj žednog makar bio i krvnik. O ovome događaju piše i Marko Miljanov samo što on naziva tog Marka Vukotićem po ocu Vukoti a ne zato što je on od Vukotića. Marko je iz porodice Đukanovića. Sjutradan su se čete razišle i nije došlo do okršaja.