Kako je nestalo Srpsko nacionalno blago?

O mogućnosti tajnog napada na Kraljevinu Jugoslaviju znalo se u pojedinim diplomatskim krugovima. Poslednjih dana marta meseca, ženama i deci iz britanskog poslanstva naređeno je da napuste Beograd, a prvog aprila Nemci i Italijani koji su živeli u Jugoslaviji, počeli su da se evakuišu. Već drugog aprila, Nemački diplomatski kadar je drastično smanjen. U nemačkom poslanstvu ostali su samo otpravnik poslova, vojni ateše, radio-operator, sekretar i vozač.
Ono što je najzanimljivije je da su tačan dan bombardovanja znali i naši tadašnji saveznici Velika Britanija i Amerika.

Vršeći istaživanja, do ovih podataka došao je srpski akademik – profesor doktor Dragoljub Živojinović koji je o tome govorio u jednom javnom nastupu.
Naime, dan ranije, 5. aprila uoči samog bombardovanja, savetnik britanskog poslanstva u Beogradu došao je u popodnevnim časovima kod svog američkog kolege u američko poslanstvo i saopštio mu: „Sutra ujutru u 6 sati nemačka avijacija će napasti Beograd i rat će početi nenajavljeno“.

To obaveštenje predstavnik engleskog poslanstva nije preneo ni Bori Mirkoviću, ni generalu Simoviću, a još manje Cvetkoviću ili ministru spoljnih poslova Cincar – Markoviću ili bilo kome iz Vlade Kraljevine Jugoslavije. Da je tada bilo kome rečeno da će biti bombardovanje Beograda ta informacija došla bi i do direktora Narodne biblioteke. Tako bi gotovo sigurno bilo spašeno 3.000 srpskih srednjevekovnih povelja i neke od najvažnijih starih knjiga. To se moglo uraditi tog popodneva i te noći. Međutim, Engleze i Amerikance nije bilo briga što će biti uništeno svedočanstvo o prošlosti srpske države.

Tako je tog jutra stradalo 3.000 povelja svih srpskih vladara koje svedoče o njihovom vremenu.
Bombardovanje Beograda lično je naredio Hitler ljut zbog odbijanja „Trojnog pakta“ od strane Kraljevine Jugoslavije. O tome svedoči i izjava feldmaršala fon Klajsta, koji je na suđenju nakon rata izjavio: „Beograd je bombardovan zbog Hitlerove sujete, njegove lične osvete“.
U bombardovanju, koje je trajalo nekoliko dana, bačeno je preko 400 tona razornih bombi, zverski je ubijeno preko 2.500 ljudi, srušeno je ili oštećeno preko 50% kuća i zgrada od kojih su stradali Stari dvor, železnička stanica, pošta, crkva Vaznesenja Gospodnjeg i najznačajniji spomenik kulture – Narodna biblioteka, u kojoj je uništeno oko 350.000 knjiga i 3.000 srednjevekovnih povelja svih naših vladara.

Tako je tog 6. aprila 1941. godine od strane fašističke Nemačke pored nenadoknadivih ljudskih žrtava uz prećutnost Engleza i Amerikanaca uništeno srpsko nacionalno blago.

Aleksandar Racić/Nepokoriv