Srbija

Kako je jačanje srpskih snaga nasekiralo NVO sa Kosmeta i partnere sa Zapada?

Foto: Tanjug

Zapošljavanje 5.000 novih specijalaca u Kosovskom centru za bezbednosne studije vide kao razlog za ozbiljnu zabrinutost

Specijalne jedinice Srbije poput 63. padobranske ili 72. specijalne brigade pojačaće još 5.000 mladih ljudi, a zbog toga se ovih dana nasekirao takozvani Kosovski centar za bezbednosne studije, koji je danas objavio izveštaj pod naslovom “Šta je srpski ‘Projekat 5000’ i zašto bismo bili zabrinuti?”.

“Inicijativa da se broj specijalnih snaga značajno poveća sa 1.500 na 5.000 signalizira jasnu nameru da se ojačaju ofanzivne sposobnosti i specijalne operacije. Ovaj potez ukazuje na fokus na fleksibilne snage za brzo reagovanje sposobne da izvedu širok spektar vojnih operacija, naglašavajući pomak ka dinamičnijim i svestranijim vojnim sposobnostima”, navodi se u izveštaju džentra.

Organizacija tako brine da će “ambiciozno povećanje” srpskih snaga promeniti “vojnu ravnotežu i povećati rizik od regionalnih tenzija”. S druge strane, takozvane kosovske snage bezbednosti, koje ne smeju da postoje po međunarodnim javno-pravnim normama i po Rezoluciji 1244, bez sopstvene proizvodnje, u ovom kontekstu se i ne pominju.

“Samoproglašenu vojnu neutralnost Srbije sve je teže pomiriti sa njenim nedavnim strateškim potezima, uključujući moguće vraćanje regrutacije, značajna ulaganja u napredno naoružanje i veliku nadogradnju njenih oružanih snaga. Cilj srpskih specijalnih snaga je povećanje vojnih kapaciteta. Ovaj razvoj događaja daje sliku zemlje koja aktivno jača svoju vojnu snagu i operativnu spremnost, što je u oštroj suprotnosti sa principima vojne neutralnosti. Razlika između zvaničnih izjava Srbije o neutralnosti i njenog opipljivog vojnog napretka sugeriše neslaganje između navedene politike i stvarne vojne strategije”, navodi se u izveštaju.

O srpskoj vojnoj neutralnosti, inače se brine Centar među čijim su finansijerima i ambasade Britanije i Italije u Prištini, ministarstvo spoljnih poslova Holandije, Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju SIDA, kao i nezaobilazni NED i USAID, čije se delovanje decenijama već povezuje sa CIA.

Jasno je, dakle, zašto i ovaj Centar brine da bi “vojna ekspanzija i napori Srbije da se modernizuje” mogli imati “duboke implikacije po regionalnu bezbednost”.

Jer donatori su im iste one organizacije koje u Srbiji kroz različite centre finansiraju projekte “odrobljavanja države”. Plod jednog od takvih projekata koje je u Srbiji finansirao NED jeste, recimo, i brošura nazvana “Oni su topili tenkove, mi stvaramo najjaču silu u regionu – Militaristički narativi u funkciji odrobljavanja države”, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Tema ove publikacije, takođe je naoružavanje Srbije, ali je narativ prilagođen srpskim čitaocima – vlast, naime, njima manipuliše militarističkim narativima, ne bi li zarobila državu.

U svakom slučaju, zaključak svih organizacija čiji su finansijeri na Zapadu, ili koji posluju pod okriljem vlasti samoproglašene države, jeste to da je jačanje srpske vojne sile – jednostavno pogrešno i opasano.

“Ovaj razvoj događaja mogao bi da doprinese bezbednosnoj dilemi na Zapadnom Balkanu, gde se susedne zemlje mogu osećati prinuđenim da ojačaju svoje vojne kapacitete kao odgovor, što bi potencijalno dovelo do trke u naoružanju i porasta napetosti. Trka u naoružanju između Srbije i Hrvatske – za mnoge – već se dešava”, navodi se u izveštaju Kosovskog centra za bezbednosne studije, koji, inače, prenosi “Koha”.

Kako se navodi u izveštaju, jačanje vojnih sposobnosti Srbije, posebno u kontekstu njenog odnosa sa “Kosovom” i širih regionalnih izazova, odražava odlučniju bezbednosnu politiku države.

“Ova politika je pod uticajem strateškog partnerstva Srbije, posebno sa Rusijom i Kinom, i ima implikacije na napore evroatlantske integracije i strateške interese NATO-a na Balkanu”, navodi se.

U analizi se, zato, prenosi “Koha”, podvlači hitna potreba za dijalogom i saradnjom između država Zapadnog Balkana, NATO-a i drugih zainteresovanih strana kako bi se smanjio potencijal za eskalaciju sukoba.

Daju se tu neki saveti i vlastima takozvanog Kosova. Predlaže im se da ulažu više u obaveštajne institucije i da razviju nove sposobnosti za prikupljanje obaveštajnih podataka kako bi obezbedila rano upozoravanje.

U preporukama se dalje navodi da bi Kosovska obaveštajna agencija i kosovska policija trebalo da dodaju alate i senzore za praćenje situacije na severu “Kosova”, dok bi “granična” policija trebalo da pojača prisustvo i patrole duž administrativne linije.

Dodaje se i da bi poziv NATO-a “Kosovu” da pristupi Partnerstvu za mir predstavljao važan korak u sveukupnim naporima da se spreče i odbiju planovi koje mogu organizovati ili sponzorisati srpske institucije bezbednosti kako bi se “nasiljem promenio status severnog Kosova“.

Jedini, koji u ovom delu Srbije, inače koriste nasilje, jesu pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga i Kurtijevi specijalci, koji maltretiraju žitelje većinski srpskih opština.

Takozvano Kosovo, dodaje se u izveštaju, trebalo bi u bliskoj saradnji sa međunarodnim partnerima i bezbednosnim institucijama da razmotri “strateško otkrivanje osetljivih informacija javnosti” ne bi li sprečilo moguće “planirane napade i nasilje srpskih paravojnih formacija”.

Poprilično neuobičajen savet “državi” koja se nastala na osnovu delovanja terorističke OVK, a čije su bezbednosne snage samo nastavak te paravojne formacije.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad