Vijesti
Kako je izgledala srpska srednjovekovna konjica?
Konjica Cara Dušana, a kasnije i Vuka Brankovića, je bila jedna od najjačih u Evropi. Ona je predstavljala najveću srpsku uzdanicu na bojištu, ali zbog čega je ona bila tako specifična?
Konjica Cara Dušana, a kasnije i Vuka Brankovića, je bila jedna od najjačih u Evropi. Ona je predstavljala najveću srpsku uzdanicu na bojištu, ali zbog čega je ona bila tako specifična?
U srednjem veku cela Evropska konjica (može se reći i hrišćanska), oslanjala se na teške oklopnike, odnosno, konjanici su na sebi imali teške oklope koji su bili gotovo ne probojni.
Ako se gotovo cela Evropska konjica sastojala od teških oklopnika, šta je to što je srpsku činilo boljom i najjačom?
Konjica Vuka Brankovića, koja je bila samo nasleđe od Cara Dušana, osim teških oklopa za konjanike, sadržala je i teške oklope za same konje. Vojnici koji bi jahali, bili bi naoružani topuzima (koji su bili jedino oružje koje je imalo šanse da probije takav oklop) ili kopljima.
Ova konjica je učestvovala i u Kosovskom boju i slobodno se može reći da je bila “tenkovska jedinica” onog vremena. Turska taktika u kosovskoj bici, da se namame srpski konjanici na juriš pa da se zaspu strelama, pokazala se kao bezuspešna. Strele su samo usporavale konjicu, i nanosile manje gubitke, ali nisu mogle da nanesu neku veću štetu.
Problem kod dobrog dela Evropske konjice je bio taj što pod naletom strela konjanici prežive, ali veliki broj konja nastrada, i upravo zbog toga je srpska konjica bila jedna od najjačih, jer strele nisu mogle ni nad konjima načiniti velike gubitke.