Kako je izgledala “hajka” na Smail Agu?

Smail Aga Čengić je bio učesnik bitke na Grahovu, 1836. godine, u kojoj je predvodio tursku konjicu. Zajedno sa konjicom je opkolio jednu manju crnogorsku četu, posekao je 70 glava, medju kojima su bile i glava Joka, brata Njegoševa, i glava Njegoševog sinovca Stevana.

Kada je Njegoš saznao za smrt svoje braće imao je veliku želju da se osveti, medjutim, Smail Aga očekivajući tako nešto, nije izlazio izvan turskog okruženja. On se nije usudio da ide u Drobnjake sve do 1840. godine, kada je odlučio da pokupi harač. Tada je otpočela “hajka na Čengića”. On je okupio 500 konjanika i uputio se ka Duži.

Crnogorci, saznavši za ovo, obavestiše Njegoša. Kada je Njegoš čuo da će Čengić da dodje u Drobnjake, obradovao se i naredio da ga moraju uhvatiti živog ili mrtvog. Kao pojačanje u Drobnjake je poslao Vojvodu Minu Radovića.

Kada je Smail-aga došao u Dužu, dočekao ga je Šujo Karadžić, koji ga je uspeo nagovoriti da predju u Pošćenje. Pokazaće se da je ovo zalaženje dublje u crnogorsku teritoriju bilo kobno za Smail-agu. Uskoro je u šator Smail-age došao Novica Cerović, koji svojom samouverenošću uspeva nagovoriti Smail-agu da zađe još dublje u srpsku teritoriju, u selo Mljetićak. Počeo je padati mrak a Smail-aga se uplašio da mu ne udare Moračani. Na to mu je Šujo rekao da će on postaviti stražu i da ne mora da se boji. Smail-aga pristade, i dade mu fišeke i puške. Sabajle zorom, Šujo uze fišeke i puške što je dobio, i razdade svojim momcima. Mina Radović otvori paljbu na šator Smail-age, zajedno sa Šujom, i Turci uspaničeni pokušaše da se odbrane. Kada je aga čuo pucnjavu izleće iz šatora, uzjaha konja, ali ga dočeka Mirko Aleksić, i posle kratkog obračuna, odsečemu glavu. Turci se odlučiše za bijeg, a Crnogorci ponesoše glavu Smail-age Njegošu.

Kada je Njegoš uzeo glavu Smail-age, nasmeja se i reče, “Dodje mi dodje Smail-aga”.