Jedan od najvećih megdana u srpskoj istoriji

Te 1594. srpski narod je prvi put podigao ogroman ustanak protiv Turaka, kome su se i mnogi Rumuni pridružili. Sve se to odigralo sto godina pre Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Crnojevićem što dovoljno govori o tome koliko je veliko prisustvo Srba u Banatu bilo i pre Seoba iz 1690. godine.

Mnogi Banaćani danas s pravom smatraju da je nepravedno što se o ovim događajima mnogo više ne govori u našoj istoriji i što ovaj srpski ustanak nije u rangu sa onim iz 1804. godine, koji je podigao vrhovni vožd Karađorđe Petrović.

O legendarnom dvoboju jednog od vođa srpskih ustanika i turskog vojnog komandanta postoji dosta izvora. Arslan-beg, turski zapovednik grada Vršca, koju je četa hrabrih vršačkih ustanika pod vođstvom Janka Halabure danima opsedala, izazvao je na dvoboj ovog srpskog junaka, ne sluteći da će u tom duelu bukvalno izgubiti glavu. Janko Halabura je u velikoj veštini porazio izazivača pred obema vojskama i odsekao mu glavu što je izazvalo veliki naboj i dalo snagu srpskim ustanicima koji su nakon toga oslobodili Vršac.

O Jankovom podvigu naširoko se govorilo, pa se čak i detalj iz te borbe—odrubljena begova glava nabodena na Halaburinu sablju kako se vijori iznad vršačkog zamka—našao na grbu grada Vršca, koji je ustanovljen početkom 19. veka i koji kao takav postoji do danas.

Ovaj megdan je uticao na krajnji ishod ustanka, jer je razljutio samog turskog sultana Murata III (1574-1595) koji je poslao Velikog vezira Sinan-pašu i temišvarskog Hasan-pašu sa ogromnom vojskom pristiglom čak iz Sirije. Tolika turska sila se slila u Vršac, da su razbili ustanike i naterali ih u bekstvo. Halabura je poginuo u bici kod sela Parta, a veći deo stanovništva je sa vladikom potražio spas u Transilvaniji. Tako je petomesečni pokušaj Banaćana da oteraju Turke iz srpskih zemalja prošao bez uspeha.

Kao posledica borbe za slobodu, u toku koje su srpski ustanici na barjacima nosili lik Svetog Save, mošti ovog sveca su po naredbi ozloglašenog Velikog vezira Kodža Sinan-paše donesene iz manastira Mileševa i spaljene na Vračaru u Beogradu, kako bi srpskom narodu bio uništen svaki verski i nacionalni zanos. Štaviše, Sinan-paša, je naredio da se čak iz Damaska donese zelena zastava muslimanskog proroka Muhameda da bi je suprotstavio svetosavskoj zastavi Srba.
.
Turci su u do tada nezabeleženoj brutalnosti ugušili Banatski ustanak. Čitav Banat je ostao potpuno pust od silnih ubijanja dok su svi koji su mogli izbegli u Transilvaniju. Tako su na prevaru vladiku Teodora vratili iz Transilvanije u Vršac i svirepo ga ubili—živog su ga drali specijalnom tehnikom duvanjem u meh pod kožu kako bi je potpuno uklonili da bi ga tako odranog živog spalili.
.
Pepeo i mošti svetog vršačkog vladike su zakopali na nepoznatom mestu, kako se narod ne bi na grobu okupljao i od njega pravio kult sličan Svetom Savi.