Svetinje

Isplatilo se: Godine suđenja i borbe da Priština sprovede presudu o vlasništvu zemlje manastira Dečani

Foto: canva stock

Reč je o 24 hektara zemlje koju je manastiru vratila država Srbija 1997. godine, nakon što je 1946. komunistička vlast u tadašnjoj Jugoslaviji Visokim Dečanima oduzela 700 hektara zemlje


Nakon što je osam godina odbijala da sprovede odluku ustavnog suda u Prištini i kao vlasništvo manastira Visoki Dečani upiše 24 hektara zemlje, vlada privremenih prištinskih institucija zatražila je od agencije za katastar da zemlju uknjiži manastiru.

Vest je saopštena u sredu, prvog dana posete specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, a privremeni premijer u Prištini Aljbin Kurti rekao je na sednici vlade da je odluka povezana sa težnjom Prištine da postane član Saveta Evrope.

Reč je o 24 hektara zemlje koju je manastiru vratila država Srbija 1997. godine, nakon što je 1946. komunistička vlast u tadašnjoj Jugoslaviji Visokim Dečanima oduzela 700 hektara zemlje.

Nakon sukoba na KiM 1999. godine, lokalne vlasti u opštini Dečani osporavaju manastiru vlasništvo nad zemljom, tvrdeći da ta imovina pripada društvenim preduzećima “Apiko” i “Iliria”.

Sudski procesi na različitim nivoima i pravna borba manastira Visoki Dečani trajali su gotovo 16 godina, a ustavni sud u Prištini je 20. maja 2016. godine presudio da zemlja pripada Visokim Dečanima.

Ustavni sud je time odbacio odluku apelacionog veća vrhovnog suda u Prištini iz 2015. godine da se predmet ponovo vrati Osnovnom sudu u Dečanima i takođe utvrdio da je prethodna odluka vrhovnog suda u Prištini iz 2012. godine, kojom je potvrđeno pravo vlasništva manastira na zemlju – pravosnažna.

Nakon što odluka o upisu imovine Visokih Dečana nije sprovedena pet godina, ustavni sud u Prištini je 24. septembra 2021. doneo rešenje o neizvršenju presude, u kojem se konstatuje da njegova odluka iz 2016. nije izvršena, a ta odluka je objavljena u službenom listu i o tome informisan tužilac.

Russell Gordon / DanitaDelimont / www.globallookpress.com

Lokalne vlasti u Dečanima i privremene institucije samouprave u Prištini, međutim, i dalje su odbijale da manastiru dozvole da u katastar upiše 24 hektara zemlje, tvrdeći da je ustavni sud “legalizovao” odluku bivšeg predsednika nekadašnje SRJ Slobodana Miloševića iz 1997. godine da tu imovinu pokloni manastiru.

Manastir je, sa druge strane, isticao da Milošević nije lično bio uključen u tu odluku i da je odluka iz 1997. godine zasnovana na pravu manastira da dobije barem deo od 700 hektara, koliko su mu 1946. oduzele tadašnje komunističke vlasti.

Sve to vreme Priština i lokalne vlasti u Dečanima vodili su otvorenu kampanju protiv odluke ustavnog suda, a apeli Eparhije raško-prizrenske i manastira Visoki Dečani da se odluka sprovede nisu dali rezultate, kao ni pozivi koje su Prištini upućivali predstavnici međunarodne zajednice.

Eparhija raško-prizrenska pre nekoliko dana je podsetila i na to da je slučaj tih osam godina konstantno bio prebacivan sa opštinskog na centralni i sa centralnog na opštinski nivo i da se na taj način uporno izbegavalo izvršenje odluke.

Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana Dečanskog, a građen je između 1327. i 1355. godine.

Riznica Visokih Dečana je najbolje očuvana i najveća manastirska riznica Srpske pravoslavne crkve.

Manastir je 2004. godine upisan na Unesko listu svetske kulturne i prirodne baštine, a nalazi se i na listi najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, koju je sačinila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa Evropa Nostra.

Manastir je više puta bio izložen direktnim oružanim napadima ekstremnih Albanaca.

Visoki Dečani su pod neprekidnom zaštitom međunarodnih snaga Kfora i jedini su verski objekat i spomenik Uneska u Evropi pod vojnom zaštitom.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad