Identitet

IMAMO PRIVILEGIJU DA GLEDAMO TU LEPOTU: Nemanjićke zadužbine kao svetosavski beleg trajanja srpskog naroda

Nemanjićke zadužbine su kao oličenje svetosavskog trajanja i naš prozor u svet, odakle dolaze ljubitelji sakralne umetnosti i svi dobronamerni ljudi da se što bliže upoznaju sa našom kulturom, verom i tradicijom, prenosi RTS.

Foto: D. Milovanović

Carsku lavru Studenicu istoričari umetnosti, arhitekte, teolozi prema umetničkim delima, ubrajaju među najbogatije manastire Srpske pravoslavne crkve.

Studenicu je krajem 12. stoleća podigao rodonačelnik dinastije Nemanjića, Stefan Nemanja. Izuzetno vrednim freskama hram je oslikan u vreme kada je iguman bio Sava Nemanjić

– U slučaju velike crkve 12. vek, u slučaju Kraljeve crkve, kralja Milutina, 14. vek. Od samog početka gledamo u ta umetnička dela, gledamo u tu lepotu. Radujemo se, volimo, poštujemo i imamo tu privilegiju da imamo to pred sobom. Dolazeći u ove svetinje, pripadnici našeg naroda tako mogu da vide odakle potiču, ko su im preci. Posebno što ovde, recimo, u vreme Svetog Save su svi natpisi na freskama pisani raškom ćirilicom – naglašava arhimandrit dr Tihon Rakićević, starešina manastira Studenica.

Nemanjićke zadužbine koje su vladari dinastije što je Srbijom stolovala dva veka, kao svetosavski izraz odanosti Bogu darivali narodu, bile su i ostaju beleg srpskog trajanja i opstajanja na Balkanskoj vetrometini.

Metoh do metoha, Metohija. Tu, kao na dlanu, hram Visoki Dečani. Darivao ga je u vreme procvata srednjovekovne Srbije, narodu i otečestvu, kralj Stefan Uroš Treći, po manastiru prepoznatljiv kao Stefan Dečanski.

Manastir Visoki Dečani je za mnoge istorijsko srce srpske kulture, a za svet, prvi manastir sa Kosova i Metohije koji je nominacijom Srbije upisan u Uneskov registar kulturne baštine.

– Za nas je autentična realnost upravo naš život u Hristu, naš euharistijski život, liturgijski život. Ovo je najveći i najbolje očuvani hram iz vremena Nemanjića i po svojoj arhitekturi i umetničkim dostignućima predstavlja možda i nešto najlepše što je stvorila srpska ruka i ostavila u nasleđe – navodi arhimandrit Sava Janjić, iguman Manastira Visokih Dečana.

Srbija slovi za zemlju fresaka, a da bi se izuzetnom freskoslikarstvu i podizanju monumentalnih zadužbina divili širom sveta, u toku je spomenička digitalizacija.

– Radimo već četiri godine u Dečanima, isto tako, četiri godine u Studenici. Uradili smo Petrovu crkvu kod Novog Pazara – kažu freskoslikari.

Tako ćemo svetu još jednom otvoriti vidike i pokazati zašto smo ponosni na nasleđe koje je svedočanstvo srpskog svetosavskog prepoznavanja kroz istorijska, duhovna i kulturna uzdizanja kroz vreme.

Novosti.rs

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad