Srbija

Hoće li zapadni kolonizatori konačno morati da plate – to sada podržava i Srbija

Foto: Canva stock

Ideja o tome da nekadašnje kolonijalne sile plaćaju reparacije za transatlantsko ropstvo nije nova, ali sada dobija zamah i pristalice širom sveta. Pored toga, pokrenuta je i inicijativa za uspostavljanje specijalizovanog tribunala koji bi se ovim pitanjem bavio. Srbija ovu inicijativu podržava, a mogla bi joj biti od koristi i zbog sopstvene istorije.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Surinama Albertom Ramdinom da će Srbija podržati ponovo pokrenutu ideju afričkih, azijskih i latinoameričkih zemalja da se napravi spacijalizovani tribunal koji bi se odnosio na odluke za plaćanje odštete za transatlantsko ropstvo.

Neke od zemalja koje su kosponzori rezolucije o Srebrenici bi verovatno prvo trebalo da pogledaju šta će s tim, šta će ako od njih budu tražili odštetu za transatlantsko ropstvo. U tom pogledu, Srbija je apsolutno raspoložena da pomogne u realizaciji te ideje, rekao je Dačić.

Iako je ova inicijativa i ranije pokretana i ima dugu istoriju, bila je snažno osporavana. Sada su se stvari preokrenule, pa je čak i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio „da je rasizam bio zasnovan na vekovnom porobljavanju i kolonijalizmu, a da reparacije za ropstvo treba da budu deo napora da se to reši“.

Politikolog i hispanista Rajko Petrović smatra da ovakav obrt ne treba previše da nas čudi. Globalna dešavanja u svetu, gde se polako ide od unipolarnog ka multipolarnom svetu, uz jačanje zemalja poput Rusije i Kine, koje su poznate kao jedne od nosilaca dekolonizacije iz 20. veka, doprinelo je tome da se zemlje koje su nekada bile žrtve kolonijalizma danas osete dovoljno hrabrima i sposobnima da ovako nešto pokrenu.

Arapski trgovci robljem sprovode sužnje na obalu, gde će ih prodati Evropljanima - Sputnik Srbija, 1920, 19.04.2024

Trgovci robljem sprovode sužnje na obalu, gde će ih prodati Evropljanima

© Wikipedia

Petrović podseća i na to da je Surinam nekada nosio naziv Holandski Surinam, u vremenu kada je bio holandska kolonija gde je postojao eksploatatorski ropski rad, te da je to zemlja koja je svakako pozvana i ima šta da kaže po ovom pitanju.

Zapadni kolonizatori – pioniri genocida

Petrović nabraja da bi spisak kolonijalnih sila koje bi trebalo da plate za svoja kolonizatorska nedela bio dugačak. Na njemu bi se našla Francuska, kada je reč o zemljama Magreba i zapadne Afrike, Španija kada je reč o latinoameričkim zemljama, Portugalija kada je reč o Angoli, Mozambiku i drugim ostrvskim delovima Afrike, Holandija kada je reč o Surinamu, ali i Indoneziji koja je bila njena kolonija do kraja Drugog svetskog rata.

Te reparacije nikada nisu bile isplaćene, a mi govorimo, u nekim slučajevima, o viševekovnoj eksploataciji prirodnih resursa. Nema nikakve sumnje da bi prva na listi za plaćanje odštete bila Velika Britanija, odnosno Ujedinjeno Kraljevstvo. Oni su u jednom trenutku vladali nad gotovo jednom četvrtinom naše planete i vršili su brutalne zločine koji se mere sa genocidnim razmerama u Indiji i drugim mestima, rekao je Petrović za Sputnjik.

Rob iz Misisipija pokazuje ožiljke od bičevanja - Sputnik Srbija, 1920, 19.04.2024

Rob iz Misisipija pokazuje ožiljke od bičevanja

© Wikipedia

On dodaje da nekadašnje velike sile svakako duguju mnogo porobljenim narodima i da su osnove za plaćanje odštete višestruke. Takođe treba pomenuti i činjenicu da je moderni kapitalizam, koji su uspostavile pomenute zemlje, bio direktno indukovan ne jeftinom, već doslovnom besplatnom robovskom radnom snagom i besplatnim korišćenjem resursa širom planete.

Dovoljno je pomenuti samo da su potomci britanskih i holandskih kolonizatora u južnoj Africi bili ti koji su udarili temelje savremenih metoda genocida, odnosno istrebljivanja naroda, izjavio je Petrović.

I Srbija bi imala pravo da traži odštetu

Svakako da bi ovakva rezolucija ili akt za Republiku Srbiju bio jako povoljan u ovom trenutku, smatra Petrović, jer bi donekle rasteretio udar jednog dela kolektivnog Zapada po srpskim interesima, konkretno kada je reč o rezoluciji o Srebrenici. Takođe bi se, dodaje on, i u simboličkom smislu pokazalo šta su pravi genocidi, a šta je težak zločin.

Svakako da bismo imali višestruku korist. Pomenuo sam simboličku, ali ne bih izostavio ni materijalnu. Naša zemlja ima puno pravo da traži odštetu zbog NATO agresije, ali ne treba zaboraviti ni to da je naš srpski narod, koji je tad bio apsolutna većina u Bosni i Hercegovini, punih 40 godina bio žrtva austrougarskog kolonijalizma, dok je Bosna i Hercegovina bila njihov protektorat. Kada je reč o srpskom narodu, zaista ima elemenata da se govori o toj vrsti kolonijalizma i eksploatacije.

Fotografije Stevana Labudovića  - Sputnik Srbija, 1920, 19.04.2024

Pokret Nesvrstanih

© Foto : Reels_Still

Srbija, kaže on, ima punu osnovu da se priključi ovoj priči, iako nije bila žrtva one vrste najbrutalnijih oblika kolonijalizma, čije su posledice osetili afrički, azijski i latinoamerički narodi.

Mislim da mi imamo puno pravo da budemo u grupi tih malih naroda koji su bili porobljavani, ali koji su danas dovoljno slobodni i ponosni da se tome suprotstave zajedno i da o tome jasno i glasno govore. Naravno da priča o reparacijama u vezi sa kolonijalizmom ne može biti potpuna bez naše uloge kao zemlje koja je imala presudan uticaj u formiranju Pokreta nesvrstanih, a koji je bio jedna od ključnih poluga za dekolonijalizaciju u drugoj polovini dvadesetog veka, zaključio je Petrović.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad