Gospodin Nikšić i „Božiji čovjek“: „Duhovna premijera“ pred oduševljenom publikom u Nikšićkom pozorištu

Sa sinoćnje premijere
„Čovek je kao neki živi fotografski aparat koji snimajući svet čulima i srcem i dušom, svim bićem oseća da je svet ne samo neprekidan nego i beskrajan film dramatičnih iznenađenja“ (o. Justin Popović, Svetosavlje kao filosofija života, 1953).

Sinoć je u prepunoj sali Nikšićkog pozorišta održana premijera filma „Božiji čovjek“ rediteljke Jelene Popović koji govori o životu velikog pravoslavnog svetitelja, Svetog Nektarija Eginskog.

Publika je bila oduševljena, a u očima većine prisutnih mogle su se vidjeti suze, ali ono što će ovu premijeru, sigurno isticati, pored maestralnog filma, bila je, na samom kraju, veličanstvena tišina, nakon više dugih aplauza, kojom su nagradili film, režiserku Jelenu Popović i o. Slobodana Bobana Jokića.

Kao da je publika i nakon projekcije „ostala u filmu“, i onaj podrazumjevani žagor, koji nastane nakon nekog sličnog događaja, izostao je, jer svi prisutni u sali, čini se osjećali su božijeg čovjeka u sebi.

Po završetku filma publici su se obratili arhijerejski namjesnik nikšićki, protojerej-stavrofor Slobodan Boban Jokić i rediteljka Jelena Popović.

„Premijera ovog filma je baš večeras u Nikšiću zbog dva duhovna gorostasa, dva duhovna blizanca Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Nektarija Eginskog“, rekao je protojerej-stavrofor Slobodan Boban Jokić nakon premijere filma „Božiji čovjek“:

„Evo nas u gradu Svetog Vasilija gdje se nalazi velelepni hram Svetog Vasilija. Takođe u gradu Svetog Vasilija pravi se prvi hram posvećen Svetom Nektariju i to je veliki blagoslov prije svega našeg vladike Joanikija, sadašnjeg mitropolita i pokojnog mitropolita Amfilohija i ono što je najbitnije sa blagoslovom sestrinstva i igumanije manastira Svetog Nektarija sa Egine. Po njihovom blagoslovu u temeljima našeg hrama smo ugradili kamenje koje smo donijeli sa Egine iz manastira Svetog Nektarija.

„Moram reći da se ta crkva ne gradi od moje plate kao što je Sveti Nekratije gradio manastir od svoje plate, ali se gradi od plata mnogih ljudi i dobrih ljudi koji osjećaju to kao svoj dom kao svoju crkvu i što se kroz nju izgrađuju“.

Otac Boban je izrazi nadu, da će se ako Bog da na praznik Svetog Nekratija Eginskog 22. novembra služiti i prva sveta liturgiju u nedovršenom hramu.

On je objasnio kako je došlo do toga da baš premijera filma Božiji čovjek u Crnoj Gori bude u Nikšiću.

„Bio sam u Ostrogu na dežurstvu, i čuo sam da otac Stefan i otac Matej znaju Jelenu i imaju njen broj telefona, a ja sam pokušavao da stupim u kontakt sa njom. Bio sam kod Sveca, i u tom trenutku nije bilo gužve, za čudo neko, iako je bilo ljeto. Ulazi otac Matej, ljubi ćivot i daje mi ceduljicu, i odlazi u tišini. Ja otvaram ceduljicu i piše „Jelena film i broj telefona“. Kasnije sam poslao poruku Jeleni i rekao da nigdje drugo ne bi trebalo da bude premijera filma već u Nikšiću i da dođe. Posle pola sata me je nazvala i rekla „oprostite to je bila moja želja, a ne Vaša“, rekao je otac Boban.

O. Boban je po sopstvenom priznanju, bio pod jakim utiskom filma, i kazao, da film treba da nam bude vodilja i da nas sve prati blagoslov Svetog Vasilija i Svetog Nektarija.

Rediteljka filma Jelena Popović zahvalila se svima koji su došli da pogledaju film i istakla da je baš njena želja bila da premijera bude kod Svetog Vasilija Ostroškog i veoma je zahvalna zbog toga.

„Meni je ovo mjesto jako drago, jer moji roditelji vuku korjene iz Crne Gore, a Sveti Vasilije je jako blizu mome srcu. Ostvarenje filma „Božiji čovjek“ veoma je vezano za moga oca Dragoljuba koji je bio prognan pravde radi i koji je nosio svoj krst dostojanstveno do kraja života. On nije bio crkven čovjek, ali jednom prilikom ja sam započela tu temu i pokušala sam da mu predložim da bi bila dobra ideja da on čovjek koji ima zapisane Božije zapovijesti u srcu bi trebalo da ide u crkvu i zašto ne ide u crkvu. Sjećam se toga dana kada smo pomenuli Svetog Vasilija Ostroškog i da bi trebalo da ode pod Ostrog. Prošlo je 10 godina od toga razgovora i moji roditelji nijesu išli pod Ostrog, ja sam se molila za to i to je bila moja jedina želja. I onda 2010. godine odjednom moj otac je rekao mojoj mami ajde da idemo pod Ostrog, mama se začudila . A on je rekao mi treba da idemo pod Ostrog jer je to želja moje ćerke. Oni su otišli, posjetili su Manastir i poklonili se Svecu i moj otac koji je bio najbolji građevinskih inženjer u svom vremenu i gledajući Gornji Manastir rekao „ovo nije mogao čovjek da sagradi, da nijesam došao ovamo ne bih vjerovao, a sada vjerujem“. To je bila poslednja posjeta mog oca Crnoj Gori jer sledećeg ljeta moj otac je preminuo na dan Svetog Jovana Šangajskog“, rekla je Popović, prenosi njeno obraćanje portal „Srpske novine“.

„Ono što želim da kažem jeste da je istina, da Bog mnogo voli ljude i da su mu mnogo mili oni koji stradaju pravde radi. Mi smo u filmu vidjeli da je Sveti Nektarije cijelog svog života stradao pravde radi. I ne samo za vrijeme svog ovozemaljskog života, nego i posle smrti“.

Rediteljka je ispričala oduševljenoj publici u Nikšiću, dešavanja na Svetoj Gori, pred samo kanonizaciju Svetog Nektara.

„Naime, 1961. godine prije kanonizacije kažu da je bilo dosta sukoba jer pored toliko čuda koje je činio, bilo je sukoba, da li treba da ga proglase Svecem. Onda su odlučili da se smire na Svetoj Gori i da odaberu tri igumana koji će tri dana da poste i da se mole. U ta tri dana Sveti Nektarije se prikazao trojici igumana, i kazao im „u pravu ste možda nijesam bio veliki teolog i asketa, ali sam bio prognan Hrista radi“. Nakon toga bez dvojbe, on je proglašen za Sveca“, zavšrila je rediteljka, i nakon toga je usledio dugi aplauz oduševljene publike u Nikšićkom pozorištu.

izvor(in4s)