Dve poslednje decenije života, serdar Jole proveo je među Nišlijama. Posle sticanja nezavisnosti Crne Gore 1878. godine, ovaj slavni vojskovođa se sukobio sa knezom Danilom, pa je sa grupom viđenijih Crnogoraca, napustio zavičaj i godinu dana kasnije se nastanio u Nišu. Tu je sa ostalima, u naselju Palilula, dobio kuću, a čitavo mesto je dobilo i naziv „Crnogorsko naselje“. Tragova tih kuća danas nema, ali ostao je grob i spomenik, na kome su još uklesana imena njegovog sina Miroslava, pešadijskog pukovnika (1872-1935) i snahe Marije. Istorijski izvori kazuju da je serdar Jole u Nišu bio veoma aktivan u društvenom i kulturnom životu ovog novooslobođenog srpskog grada. Predanje kaže da je serdar imao stalni termin za prijem na niški dvor srpskog kralja Milana Obrenovića (1868-1889), nedeljom u 10 časova.
Okićen najvišim ruskim, srpskim i crnogorskim odličjima, koji je na Vučjem dolu, kako su zabeležili hroničari, zarobio Omer-pašu, ubio Selim-pašu, a Muktar-paši dozvolio da ode i ispriča šta se na tom mestu dogodilo, privlačio je pažnju mnogih pisaca i istoričara. Spomenik serdara Jola stavljen je pod zaštitu zakona 1983. godine sa još sedam grobova (vođe niškog ustanka 1841. Stanka Atanackovića Bojadžije, ratnika protiv Turaka Nikole Kole Rašića, Todora P. Stankovića koji je istakao zastavu slobode u Nišu 1878, niškog učitelja Atanasija Petrovića – Učitelj Tase, pukovnika Milovana Nedića, vođe radničkog pokreta Pavla Stojkovića i pesnika Proke Jovkića – Nestora Žučnog). Inače, na groblju pod Goricom su sahranjene sve viđenije Nišlije onoga vremena.
O sukobu serdara Jola i knjaza Nikole možete pročitati epsku pjesmu:
