Svijet

“Gardijan” o NATO vojnicima u Ukrajini: Šta je Makron hteo da kaže

Foto: Getty

Budući da u anketama uoči evropskih izbora dobrano kaska za Marin Le Pen, Makron možda misli da će najveću šansu na izborima imati ukoliko se umota u ukrajinsku zastavu, piše britanski list

Da li je predsednik Francuske Emanuel Makron koji je nedavno stanje u NATO-u uporedio sa moždanom smrću, ozbiljno mislio da Evropa ne treba da isključi slanje trupa u Ukrajinu kako bi pobedili Rusiju?

Da li je njegova izjava bila test, ispad koji nije ranije dogovoren sa saveznicima ili je zapravo posredi početak prave strateške debate, pita se u autorskom tekstu britanskog “Gardijana”. 

Kao i uvek, Makronova strelica je imala nekoliko ciljeva: da natera evropske partnere da razmisle koliko su daleko spremni da idu kako bi sprečili rusku pobedu, da pritisne SAD da nastave da naoružavaju Ukrajinu, držeći pritom predsednika Rusije Vladimira Putina u neizvesnosti, ali i da odgovore na optužbe Nemačke da je njihova pomoć Kijevu previše skromna. Takođe je ideja da se iznenade i zbune domaći protivnici u predstojećoj izbornoj kampanji za Evropski parlament.

Makron je dao izjavu nakon što je u ponedeljak predsedavao samitom u znak podrške Ukrajini na kojem se uglavnom razgovaralo o načinima da se ubrzaju isporuke oružja i municije Kijevu.

Na svojoj završnoj konferenciji za novinare izneo je dve snažne poruke: “Uvereni smo da je poraz Rusije neophodan za stabilnost i bezbednost u Evropi” i “odlučni smo da uradimo sve što je potrebno i koliko god da je potrebno kako bismo pomogli Ukrajini da pobedi”.

Makronovi komentari o slanju kopnenih trupa u Ukrajinu usledili su kao odgovor na primedbe slovačkog premijera Roberta Fica, koji je saopštio da se u tajnim dokumentima NATO od kojih se “ledi krv u žilama” govori o mogućnosti slanja evropskih trupa u Ukrajinu. 

Kako se navodi u tekstu “Gardijana”, Makronov odgovor je implicitno otkrio da je u Ukrajini već bilo zapadno vojno osoblje na tajnim misijama. 

To je ranije rekao i nemački kancelar Olaf Šolc, kada je odbio slanje krstarećih raketa “taurus” u Ukrajinu jer bi to zahtevalo prisustvo nemačkih vojnika koji bi pomogli u pronalaženju ciljeva i programiranju. 

“Ono što Britanci i Francuzi rade sa ciljanjem i navođenjem ne može da se uradi u Nemačkoj”, rekao je tada Šolc, podseća britanski list.

Javna je tajna u vojnim krugovima da su specijalne jedince SAD, Britanije i Francuske aktivne u Ukrajini, posebno na prikupljanju obaveštajnih podataka i obuci, kao i na pomoći u sajber odbrani. 

Vojni savetnici i plaćenici koji su prisutni u Ukrajini na osnovu “privatnih ugovora” takođe su prisutni kako bi pomogli Ukrajincima oko upravljanja zapadnim oružjem. Očekuje se da će ih biti još više kada Ukrajina konačno dobije dugo najavljivane borbene avione F-16.

Budući da u anketama uoči evropskih izbora dobrano kaska za Marin Le Pen i njenim Nacionalnim okupljanjem, Makron možda misli da će njegova partija Preporod najveću šansu na izborima imati ukoliko se umota u ukrajinsku zastavu i svoje protivnike predstavi kao saradnike Rusije, zaključuje se u tekstu britanskog “Gardijana”. 

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad