Srbija

Fenomen Breskvica: Kako je izbor evrovizijskog predstavnika postao pitanje od nacionalnog značaja?

Foto: Story

Uprkos tome što je takmičenje uveliko završeno, debata oko “sabotaže” Breskvice na izboru za evrovizijsku pesmu se ni najmanje ne smiruje

“Velikosrpski hegemonizam” u vidu pesme “Gnezdo orlovo” dvadesetdvogodišnje Anđele Ignjatović Breskvice, na sreću drugosrbijanaca, Hrvata i Albanaca sa Kosmeta, neće ove godine stići do NATO-a, odnosno njegove nove članice Švedske gde će se održati ovogodišnja “Evrovizija” –  što ne znači da će se inatljivi Srbi s tim pomiriti.  

Veliki broj ljudi, kažu, ne žele da prihvate evrovizijsku “podmetačinu”, i nedavno pokrenutom peticijom traže poništavanje glasova žirija zbog koga, miljenica publike Breskvica nije trijumfovala na izboru za srpskog predstavnika.

U pokušaju da izbore “pravdu” neki od najzagriženijih njenih fanova društvenim mrežama širili su i poziv za miting ispred RTS-a.

Težnje pevačice koja je, kako neki veruju, pokušala da zaobilaznim putem izvrši “invaziju na Kosovo”, i sruši “gnezdo orlovo” odnosno lažnu državu, stopirane su još u Beogradu  – kada je kuma “Prajda”, pevačica Sajsi Em-Si, odlučila da Breskvici koja je inače osvojila najveći broj glasova publike (oko 45.000 naspram 25.000 koliko je osvojila njena glavna rivalka i pobednica) – ne da ni jedan poen.

Malme svakako neće biti oslobođen “malignog srpskog uticaja”, jer pobedu na državnom takmičenju odnela je druga “najsrpskija” kandidovana melodija – “Ramonda” koju izvodi Teja Dora, a koja, kako kažu, kroz stihove posvećene srpskoj golgoti povlačenja kroz Albaniju, peva o cvetu koji je simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Ali Srbima to nije dovoljno, tako da je pitanje izbora učesnika Evrovizije, odnosno navodna nepravda načinjena Breskvici postalo pitanje od nacionalnog značaja.

Nije ovo prvi put da se festival zabavne muzike u Srbiji pozicionira kao pitanje od najvećeg državnog interesa – ne tako davno, evrovizijska spletka koja je pobedu pripisala crnogorskoj grupi “No nejm”, naspram pesama iz Srbije koje su bile favoriti – najavila je raspad tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore.

I “Jugovizija” 1991. godine, i okršaj između beogradske pevačice Bebi Dol i zagrebačkog izvođača Danijela, navodno je, takođe najavila rasparčavanje tadašnje Jugoslavije, a napeto je bilo i 1983. kada je Danijel, koji je nastupao kao predstavnik RTV Titograd – pesmom “Džuli” ukrao pobedu Lepoj Breni koja je pevala “Sitnije, Cile, sitnije”.

Ovog puta, izgleda, takmičenje za izbor evrovizijske pesme, najavilo je konačno cepanje države na “prvu” i “drugu” Srbiju. Prva je, naravno, na strani Breskvice, pa tako radikalka Vjerica Radeta na Tviteru tvrdi da je stručni žiri (koji je naginjao drugim kandidatima) “slika i prilika drugosrbijanskog kruga dvojke”.

“Mrzim tu podelu na prvu i drugu Srbiju i mislim da je jako štetna. Ona toliko unazađuje ovo društvo, i ono je ranjeno. Ovakva vrsta jednog takmičenja da izazove toliku buru – ona je pokazatelj da nešto nije u redu. Ovo društvo nema viziju gde treba da ide već decenijama, pa se ide u najsuroviji kapitalizam”, rekla je Sajsi Em-Si u razgovoru za N1.

Teško, međutim, da će ovo sociološko smatranje opravdati muzičarku koja je procenila da omiljena srpska pesma ne vredi ni jedan bod.

“I tako jedan mediokritet i LGBT ikona, drugosrbijansko čedo i muzička nebitnost, odluči ovu svinjariju svojim glasanjem. 12 poena Teja Dori i nula Breskvici. Nisu nama potrebni Briti, Skipetari i ostali srbomrzci”, naveo je tekstopisac Dragan Brajović Braja, dodatno produbljujući jaz između “dve Srbije”.

Vlado Georgijev je bio umereniji.

“‘Gnezdo orlovo’ – pesma. Etno, lep nastup i definitivno bi tamo bila drugačija od ostalih. ‘Ramonda’ – nije pesma, nešto jeste, ali ja to ne razumem. Možda je devojka talentovana, ali to ovde nisam čuo”, tvrdi pevač Vlado Georgijev, koji je, međutim, kasnije naveo da je shvatio da rodoljubivoj pesmi možda ipak nije mesto na evrovizijskom takmičenju.

Neki drugi korisnici Iksa, bili su jasniji :”Bolje da niko ne ide na taj bal satanista”.

I novinar Mihajlo Medenica imao je štošta da kaže o Breskvici, iako se, čini se, priključio grupi ljudi koja veruje da se “Gnezdo orlovo” može kvalifikovati kao “jeftini patriotizam”.

“Breskvica je, valjda, trebalo da bude naša Kosovka devojka, kad smo se već svi premetnuli u čauše i janičare. Nešto se ne guramo ko će u Obiliće, ali pojurimo drugome da pokažemo kud mu je najbliže na kosovsko polje! Ovo dete je, valjda, trebalo da predstavlja sve ono što mi nemamo hrabrosti da budemo, da opeva sve što kukavički ćutimo, da pokaže svetu kako s nama nema zajeb***nja jer i ako dajemo gu**cu- to ćemo ponosno činiti pevajući”, naveo je Medenica.

Očekivano, i veliki “ljubitelj” srpskog melosa pa i Srba u kompletu, crnogorski politikolog Ljubomir Filipović, takođe ima stav o beogradskom muzičkom takmičenju. Ističe da “od osamdesetih naovamo muzika prati sve velike nacionalističke projekte” te da država kreira zvezde koje zatim koristi. Ukratko, Breskvica je državni, da ne kažemo Vučićev projekat. No, ne misli on to samo za nju.

“Osamdesetih, tokom prvog događanja naroda koje je počelo na Kosovu, Brena nacionale i Miroslav Ilić nisu dali Jugoslaviju. Onda su branitelji velike Srbije postali razne Baje Male Knindže, Lepe Miće, Rokiji Vulovići. U drugom događanju naroda koje je počelo 2019. u Crnoj Gori rodila se Danica Crnogorčević, nacionalistička diva čiji je talenat prepoznat na samom vrhu, pa je krenula turneja od BIA priredbi u Beogradu, do Moskve i proslave 9. maja. Onda su našli neku mrčenu đevojčicu sa Kosova, obukli joj uniformu srpske policije i dali joj da pjeva genocidne pjesme kako bi podržavali nekakav mit o junačkom otporu srpske vojske i policije na Kosovu”, u svom stilu “raskrinkava” Filipović u kolumni na portalu “CMD”, priključujući se tako kampanji uvreda protiv dvanaestogodišnje Pavline iz Orahovca.

Što se tiče Breskvicinog poraza, Filipović kaže da je “pobedio razum”.

Kada je Dušan Kovačević pisao “Dvadeset srpskih podela Srba na Srbe” i uočio da nas ima nebeskih i ovozemaljskih, proistočnih i prozapadnih, kosovskih, crnogorskih bosanskih i hrvatskih…, teško da je mogao da zamisli da će se narod tako nepomirljivo razgraničiti i na fanove i protivnike dvadesetdvogodišnje pevačice. One koje misle da pravi Srbi mogu navijati samo na Breskvicu, i one koji podršku Breskvici smatraju “lažnim patriotizmom”. 

Rasprava, očigledno, polako izmiče kontroli, pa ne čudi što neki pomirljivo predlažu da se sve razreši tako što će se u Malme poslati Desingerica “da ih sve izmlati patikom u glavu i gađa publiku čarapama”.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad