Srbija

EU izvještaj o stranom mešanju i dezinformacijama: Srbija među “najugroženijima” na svetu

Foto: www.globallookpress.com © © Philipp von Ditfurth

EU u svom izveštaju kao pretnju po bezbednost označava manipulaciju informacijama i strano mešanje, ali u čemu se ona konkretno ogleda, o tome u ovom dokumentu nema gotovo ničega

Iz drugog izveštaja o stranoj manipulaciji informacijama i mešanju odeljenja za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije teško da se išta može saznati o tome o kakvim se slučajevima konkretno radi.

Ako ne računamo dve studije slučaja vezane za izbore u Španiji i Poljskoj, u kojima je više predstavljeno na koji je način plasiran “manipulativni materijal” od kojih je jedno bila lažna vest o eksploziji na biračkom mestu u Poljskoj, sa nepoznatim efektom na poljske glasače, a druga ocena da će Španija nastaviti politiku NATO, Londona i Vašingtona, ostaje nepoznanica šta je to konkretno manipulacija informacijama – slučaj EU.   

Kojim se informacijama najčešće manipulisalo, kako je istina postajala predmet iskrivljavanja i može li se dokazati veza između širenja manipulativnih sadržaja i konkretne države.

A konkretne države se, naravno, u izveštaju navode. Pogađate, to su Rusija, koja je stvorila čitav manipulativni narativ kako bi “opravdala svoj agresorski rat protiv Ukrajine” i Kina koja želi da postigne “sopstvene političke i ekonomske ciljeve podrivajući kredibilnost demokratskih institucija i podstičući podele i polarizaciju društva”.

Izveštaj osim konstatacije u po jednoj rečenici za svaku od država, ne nudi nikakvo dalje obrazloženje jer zaista bi bilo teško pojasniti kako je širenje NATO-a na granice s Rusijom manipulacija informacijama i kako je to za upitni ugled institucija i polarizaciju evropskog društva više kriv Peking nego Brisel.

Dakle, ne ulazeći u detalje koje su konkretne manipulativne informacije plasirane ili koje su bile najveći udar na slobodno mišljenje slobodnih građana Evrope, izveštaj EU beleži da je od 1. decembra 2022. do 30. novembra 2023. bilo 750 incidenata sa stranim manipulacijama informacijama i mešanjem. Mete su najčešće, u 49 odsto slučajeva, bile države, u samom vrhu su i državni zvaničnici, a u obe kategorije prvo mesto odnela je Ukrajina.

U ovoj zemlji zabeleženo je 160 takvih slučajeva, ne znamo čega ni u kojim najčešće situacijama osim da je skraćenica FIMI (Foreign Information Manipulation and Interference), slede Sjedinjene Američke Države (58 slučajeva), Poljska (33), Nemačka (31), Francuska (25) i – Srbija (23).

U oko 30 odsto slučajeva mete su organizacije i institucije i to najčešće ponosni autor izveštaja EU (19 odsto), NATO (15 odsto), Oružane snage Ukrajine (14 odsto).

Državnici su treća najčešća meta manipulacije informacijama i mešanja (18 odsto), a najčešće je to bio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski (40 odsto), koji je daleko iza sebe ostavio drugoplasiranog Žozepa Borelja (20 odsto), a ovaj opet trećeplasiranu Ursulu fon der Lajen (devet odsto).

Tu su i događaji koji su izazvali najviše FIMI aktivnosti (ako vam je do sada postalo jasnije šta je to). Budući da Ukrajina dominira u prethodnim kategorijama, očekivalo bi se da je tolike izlive manipulacije po glavi stanovnika izazvao bar neki događaj koji ima veze s Ukrajinom. Ali ne.

Događaji koji su izazvali najviše stranog mešanja i manipulacije informacijama bili su napad Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine, puč u Nigeriji i Boreljov govor kojim  je predstavio prvi izveštaj o FIMI aktivnostima, a koji je bio toliko zanimljiv i sadržajan da je bacio u senku sve ono što se dešavalo u Ukrajini. Od Bahmuta, preko Kahovke i kreni-stani-povlači se ofanzive, do svih turneja Zelenskog, istupanja Zalužnog i zakulisnih igara Budanova.

FIMI su u izveštaju označeni kao bezbednosna pretnja na koju se u ovogodišnjem dokumentu posebno upozorava u izbornoj 2024. godini. Cilj je obezbediti nezavisnost izbornog procesa, a u izveštaju je predstavljen model uticaja na izbore, odnosno uočavanje neprijateljskih aktivnosti pre izbora, tokom izbora i u postizbornom periodu.

Za izradu modela korišćena su 33 slučaja stranog mešanja u izborne procese, a uz međuizbore u Americi, parlamentarne izbore u Holandiji, Poljskoj i Crnoj Gori, predsedničke u Kongu, opšte u Italiji, tu su i prošlogodišnji izbori na “Kosovu” koji su korišćeni za uporednu analizu stranog mešanja i manipulacije informacijama.

Da, to su oni lokalni izbori na severu KiM na kojima je glasalo ukupno 1.500 ljudi ili 3,5 odsto birača, od kojih 13 pripadnika većinskog srpskog naroda. Kao takvi su postali jedan od oglednih primera u poglavlju “Kako odgovoriti na FIMI tokom izbornog procesa”.

Dakle, u ovom poglavlju kao prva pretnja navodi se uspostavljanje informativne strukture, kanala ili naloga na društvenim medijima, koja treba da dobije određenu kredibilnost, a čiji je jedan od ciljeva širenje nepoverenja prema zvaničnim informacijama i medijima.

Druga pretnja je uticanje na sposobnost građana da glasaju kroz ohrabrivanje da ne izađu na izbore ili da ih bojkotuju, treća pretnja su direktni napadi na političare ili stranke, četvrta pretnja je narušavanje poverenja u demokratiju kroz predstavljanje izbornog sistema kao slabog i sklonog manipulacijama i konačno peta su sajber napadi na ključnu izbornu infrastrukturu i poremećaj normalnog izbornog procesa.

Gotovo sve ove pretnje dobro su poznate većini glasača u Srbiji. Od kampanje “belih listića”, do izborne krađe pre održanih izbora, plasiranja informacija o desetinama hiljada pridošlica koje navaljuju na biračka mesta u Beogradu preko određenih naloga na društvenim mrežama, do tragikomičnih “sajber napada” koji uključuju nestajanje rezultata izbora sa sajta Republičke izborne komisije, iako su oni sve vreme bili na sajtu.

Pitanje je samo šta misli prosečni birač u Srbiji: da li su iza ovih aktivnosti stajali “agresorska” Moskva i “oportunistička” Kina ili neka druga prestonica.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad