Božićni intervju

EKSKLUZIVNI BOŽIĆNI INTERVJU: Marko Nikolić

Foto: Marko Nikolić/Ustupljena fotografija


U ovom ekskluzivnom božićnom intervjuu smo imali čast razgovarati s istinskim junakom i dvostrukim borcem, Markom Nikolićem – srpskim profesionalnim bokserom i vatrogascem čije životne priče održavaju plamen hrabrosti i požrtvovanja. Rođen 18. aprila 1989. godine u Beogradu, Marko je oduvek bio čovjek posvećen porodici, domovini i visokim standardima u sportu i životu.

Kako ste odlučili da se bavite boksom i kako je izgledao Vaš početak u ovom sportu?


Prve korake u svetu boksa napravio sam pri kraju osnovne škole, godinu dana sam trenirao kod mog strica Svetomira Nikolića. U prvoj godini srednje škole, tačnije 1. decembra 2005. godine, otišao sam na svoj prvi trening u boks klub “Sindjelić”. U tom momentu cilj treninga mi je bio da se zbog sebe bolje razvijem i ojačam, ali već posle pet meseci imao sam svoj prvi meč i tako je sve počelo. Zahvalan sam na svemu tome jer su me upravo sport, velika želja za pobedom, redovni treninzi i zdrav život sklonili sa ulice i odveli u salu za boks. Nijedan trening nisam propuštao, sparingovao sam sa svima, mogu slobodno reći – dobijao sam batine, dokazivao se i tim putem sam stekao znanje i iskustvo. U to vreme nisam mogao ni da zamislim da ću napraviti ime i rezultat u ovom sportu, ali eto, uspeo sam i ponosan sam na sebe.


Možete li podijeliti neka od najznačajnijih iskustava iz Vaših prvih takmičenja u Srbiji?


Možda moje najveće iskustvo dogodilo se 2010. godine kada sam se u finalu Zlatne Rukavice sastao sa svetskim, evropskim i olimpijskim pobednikom Rusom Igorem Mehončevičem. Svi su mislili da ću izginuti, a ja sam izgubio sa svega par poena razlike. Toliko sam bio siguran u sebe, svoju spremu, svoju ludost da sam sve razuverio. Proglašeni smo za najborbeniji par na tom turniru.


Kako balansirate između uloge profesionalnog boksera i vatrogasca? Kako ta dva poziva utiču jedan na drugi?


Na svu sreću, moje kolege imaju mnogo razumevanja za moju sportsku karijeru i velika su mi podrška. Drago mi je da kada izađem iz ringa, gde se bavim plemenitom veštinom, odlazim na posao koji važi za jedno od najhumanijih i najplemenitijih zanimanja. Naravno da je posao vatrogasca rizičan, ali drago mi je da sa kolegama mogu da učestvujem u spašavanju ljudskih života. Mislim da su mi oba moja poziva donela veliku dozu humanosti u život i usmerila me ka pravim vrednostima.


Kako je Vaše sportsko iskustvo oblikovalo Vaš karakter i pristup svakodnevnom životu?


Učinilo me je disciplinovanim, radnim, vrednim, upornim. Ne nalazim izgovore gotovo ni za šta, jer izgovora uglavnom i nema. Koliko sam posvećen u ringu, toliko sam posvećen i u privatnom životu, svojoj porodici, supruzi, sinovima, prijateljima. Otvoren sam, spreman da upoznam ljude, steknem različita iskustva.


Često ste učestvovali u humanitarnim akcijama za djecu sa Kosova i Metohije. Šta konkretno za Vas predstavlja Kosovo i Metohija?


Kosovo i Metohija su kolevka srpskog naroda. Na Kosovu i Metohiji je sve počelo i tamo će se sve i završiti. Mitropolit Joanikije je rekao jednu lepu rečenicu: “Ko se ne odrekne Kosova, on će ga i sačuvati.” Što bi značilo da nikad ne smemo da se predamo, da treba da se molimo za Kosovo i Metohiju. Ja verujem da će Bog opet dozvoliti da bude samo srpsko, ali tek kad mi to zaslužimo. Moji koreni su sa Kosova i Metohije, tata, deda, baba, stricevi, braca, svi su dole rođeni, i danas imam dosta rodbine koja živi dole. Dosta prijatelja imam na Kosovu i Metohiji, skoro sam ga posetio i nadam se da ću opet uskoro. Pre godinu dana, sa svojim prijateljima, napravili smo veliku humanitarnu žurku za Milosa i Stefana, koji su ranjeni iz vatrenog oružja na Badnji dan. Mnogo ljudi se odazvalo, skupili smo dosta para i poklona, i to smo im predali. Hteli smo da im pokažemo da smo mi sa ove strane uz njih i da nisu sami. Oni su postali simbol herojstva, drago mi je da su se oporavili, i dan danas sam na vezi sa njima.


Kakav je osjećaj predstavljati svoju zemlju na međunarodnim takmičenjima?


Odgovoriću kao i svaki sportista, najlepši mogući. Kada pobedim, osećam da je to pobeda za čitav srpski narod širom sveta, kada izgubim, osećam da sam razočarao ljude koji su verovali u mene. Patriota sam i trudim se da našoj lepoj Srbiji osvetlim obraz gde god da odem, ne samo sportskim uspehom, već i sportskim i pristojnim ponašanjem. Sretao sam se sa raznim provokacijama i ovaj posao nije uvek fer, ali sam se trudio, i nadam se uspeo, da ostanem iznad svega toga.


Kako Vaša porodica reaguje na sportsku karijeru i kako podržavaju Vaše ciljeve?


Porodica me podržava maksimalno, raduje se sa mnom, boluju sa mnom, strahuju za mene. Nadam se da sam dobar uzor svojim sinovima i da će i oni, čime god da se budu bavili, imati uzor u meni. Ne mogu da ne pomenem suprugu Anđelu koja je moj najveći navijač i osoba koja je već skoro punu deceniju uvek uz mene, u dobru i zlu, u svakoj pobedi i porazu.


Ko su bili Vaši uzori u boksu dok ste odrastali i kako su uticali na Vašu karijeru?


U vreme kada sam počeo da se bavim boksom najpopularniji bokser bio je Majk Tajson, koji je pokazao da se treningom i voljom sve može. Postao je najmlađi prvak sveta jer je sto posto bio posvećen treningu. Kasnije se to promenilo, loši izbori su ga bacili na samo dno života, optužen je za razne loše stvari, između ostalog i za silovanje, robijao je, i to su stvari koje mi se nisu dopale. Za mene šampion bi trebalo da bude gospodin, kulturan, obrazovan, a ne divljak.


Možete li podijeliti neke od najtežih trenutaka, ali i najvećih uspjeha u Vašoj sportskoj karijeri?


Najteži trenutak moje karijere bio je 2021. godine kada sam izgubio svoj prvi meč u profesionalnom boksu, i to ne zbog poraza, već zbog mog sina Vuka. Vuk je to izuzetno teško podneo, on i dan danas pominje taj meč i pita kada ćemo da “prebijemo Rusa”. Moj najveći uspeh je što sam boks približio narodu, popularizovao ga, što ljudi znaju ko je Marko Nikolić, i to zbog lepih stvari, zbog rada, truda, humanosti, i što osećam da me ljudi cene.


Koju poruku biste poslali našem narodu u Crnoj Gori za najradosniji hrišćanski praznik?


U prazničnoj radosti Božićnog dana, od srca upućujem čestitke svim Srbima i pripadnicima Srpske Pravoslavne Crkve u Crnoj Gori. Braćo, srećan i blagosloven najveći hrišćanski praznik – Božić. Koliko ima iskrica na vašem badnjaku, neka ima toliko i zdravlja i veselja! Čuvajte dostojanstveno svoju veru i svetinje, kao što ste ih očuvali 2020. godine, na radost svih nas. Hristos se rodi!

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad