Božićni intervju

EKSKLUZIVNI BOŽIĆNI INTERVJU: Aleksa Gajić

Foto: Aleksa Gajić/Ustupljena fotografija

Imamo izuzetnu čast podijeliti sa vama ekskluzivni božićni intervju sa mladim i perspektivnim Aleksom Gajićem, predsjednikom Centra za srpsko-rusku saradnju “Zenit”, čije izvanredne liderske sposobnosti, strastveni angažman i perspektivni pristup obećavaju prosvjetljenje i unapređenje veza dva bratska naroda.

Kako je nastao “Centar za srpsko-rusku saradnju Zenit” i koji su glavni ciljevi koje postavlja?

„Srpsko-ruski Zenit“ je nastao kao misija očuvanja zajedničkog srpsko-ruskog nasleđa i jačanja bratskih i prijateljskih odnosa naših naroda, uz podsticanje srpsko-ruske saradnje na mnogim poljima, što ujedno i predstavlja njegove glavne ciljeve. Mesecima, dok sam pripremao osnivanje tada još uvek neimenovane organizacije, gotovo svakodnevno sam razmišljao o nazivu i na kraju sam odabrao ovu reč, za koju verujem da je itekako odgovarajuća. Važno je naglasiti da reč „Zenit“ ima isto značenje i na srpskom i na ruskom jeziku. Označava najvišu tačku na nebu iznad posmatrača. Osim toga, ima i važno simbolično značenje, odnosno predstavlja vrhunac nečega, u našem slučaju, reč je o vrhuncu odnosa srpskog i ruskog naroda kome težimo. „Zenit“ je nastao u mom rodnom gradu, u Kragujevcu. Danas imamo članove iz cele Srbije, od Vojvodine do juga Kosova i Metohije, iz Crne Gore, Republike Srpske i iz raznih krajeva Rusije, čak i iz Vladivostoka, grada na Dalekom istoku.

Koji su trenutni ključni projekti ili inicijative koje Centar trenutno sprovodi?

Ključni projekat koji trenutno sprovodimo svakako jeste Svetski festival omladine, koji se u martu naredne godine održava u Sočiju. Preko 20 000 mladih iz celog sveta okupiće se u ovom ruskom gradu na obalama Crnog mora. Srbija će imati svoju delegaciju od 190 ljudi. „Zenit“ je deo nacionalnog pripremnog komiteta Srbije, a meni je pripala čast da budem predsednik komiteta, što je ujedno i velika odgovornost.

Kako Centar podstiče saradnju u oblasti kulture između Srbije i Rusije?

Krajem 2021. godine smo povezali Ruski centar za nauku i kulturu i grad Kragujevac i na taj način podstakli saradnju Šumadije sa ruskom federalnom agencijom „Россотрудничество“. Osim toga, organizujemo razne manifestacije, a trenutno sa partnerima iz Rusije radimo na jednom projektu kulturne razmene. Naime, naši ruski prijatelji će nam poslati svoje tradicionalne nošnje i druge stvari, koje ćemo izložiti u različitim kulturnim ustanovama. Takođe, mi ćemo njima poslati obeležja naše kulture sa kojima će Rusi imati priliku da se upoznaju u svojim muzejima. Projekat će trajati nekoliko meseci u više gradova Srbije i Rusije. Na ovaj način želimo da Rusima približimo našu kulturu, kao i njihovu našem narodu.

Da li postoje planovi za proširenje kulturnih programa i događaja?

Postoje. Postaraćemo se da u nekom narednom periodu proširimo spektar delovanja u oblasti kulture na što više gradova Srbije, a možda čak i Crne Gore i Republike Srpske.

Kakvu ulogu igra Centar u podršci obrazovnim inicijativama i razmeni mladih između dve zemlje?

Na našu inicijativu i posredovanje, Univerzitet iz Kragujevca i Istraživački Univerzitet iz Samare su potpisali sporazum o saradnji, čime je stvorena mogućnost za razmenu studenata i naučnu saradnju profesora ove dve visokoškolske ustanove. Odmah nakon toga su se javljali studenti iz Samare koji su želeli da studiraju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Osim toga, nekoliko godina smo učestvovali u promovisanju besplatnog obrazovanja u Rusiji. Organizovali smo predavanja na tu temu na fakultetima i u srednjim školama u različitim gradovima u Srbiji, nekada u saradnji sa Ruskim domom u Beogradu. Takođe, imali smo i onlajn predavanja na kojima je učešće uzela omladina kako iz Srbije, tako i iz Crne Gore i Republike Srpske. Mnogi od tih mladih ljudi danas studiraju na ruskim Univerzitetima. Osim toga, „Zenit“ ima određen broj svojih članova koji se nalaze na studijama u Rusiji, kao i pojedine koji su već diplomirali na prestižnim ruskim fakultetima.

Da li postoji fokus na privlačenju investicija ili podršci poslovnim partnerstvima?

Naš rad otvara mogućnosti i na tom planu. Navešću da je naša saradnja sa prijateljima iz Rostova na Donu na polju očuvanja istorijskog sećanja dovela do toga da smo povezali Kragujevac i Rostovsku oblast koja ima preko četiri miliona stanovnika. Predstavnici ova dva grada su potpisali protokol o saradnji i najavili umrežavanje srpskih i ruskih privrednika, što će itekako uticati na privlačenje investicija.

Postoje li veze i saradnja sa sličnim organizacijama u drugim zemljama?

Naravno, sa mnogim organizacijama, pre svega iz Rusije.

Koji su najveći izazovi s kojima se Centar suočava u promociji srpsko-ruske saradnje?

Veliki izazov predstavlja pokušaj prozapadnih organizacija da, prvenstveno mlađu populaciju, odvuku od svega što ima veze sa Rusijom, ali i našim korenima, tradicijom, rodoljubljem… Takođe i propaganda usmerena u tom pravcu. Međutim, naša omladina je dobrim delom svesna svega toga, što potvrđuje i činjenica da u našim aktivnostima učestvuje veliki broj mladih ljudi. Tako, na primer 9. maja, za Dan Pobede nad fašizmom smo imali veliki broj studenata- volontera koji su se odazvali našem pozivu i uzeli učešće u Besmrtnom puku Beograda i pokazali da ne zaboravljaju istoriju, naše heroje i žrtve zahvaljujući kojima danas imamo slobodu. I naravno, da pamte i poštuju one koji su oslobodili ove prostore, koji su podneli najveće žrtve i bez kojih nacizam ne bi bio pobeđen. To su u prvom redu Rusi, ali i drugi narodi nekadašnjeg SSSR-a.

Kako vidite perspektivu za dalji razvoj i unapređenje odnosa između dve zemlje?

Bitno je da Srbija izdrži sve trenutne pritiske i ostane na putu neuvođenja sankcija Rusiji, kao i da se što više približi BRIKS-u, kojem pripada budućnost. Evropska unija godinama samo obmanjuje Srbiju i odvlači je od velikih mogućnosti koje pruža saradnja većeg obima sa Rusijom, a sada i saradnja sa ostalim zemljama BRIKS-a. EU, dok je bila na svom vrhuncu, nije htela da primi Srbiju u svoje redove. Zašto bismo mi sada težili savezu koji propada? Ko još uskače u brod koji tone? Na jednoj strani imamo BRIKS, koji predstavlja budućnost i čije članice su prijateljski nastrojene prema nama, a na drugoj strani je Evropska unija, koja odlazi u prošlost i čije članice su učestvovale u agresiji na našu zemlju. Nije teško odabrati pravu stranu.

Kako trenutni geopolitički događaji utiču na rad Centra i odnose između Srbije i Rusije?

Srbija i Rusija tradicionalno imaju odlične odnose, višekovne. Naši narodi su bratski i nikada nisu ratovali jedan protiv drugog, a često su se zajedno, rame uz rame, borili protiv neprijatelja. Imamo isto poreklo i veru. Kroz mnoge vekove možemo zapaziti da je u srpsko-ruskim odnosima prisutna Promisao Božija. Ruski monasi su imali veliki uticaj na Svetog Savu koji se zamonašio u ruskom manastiru na Svetoj Gori i tako otpočeo svoj svetiteljski i prosvetiteljski put. Dve ključne bitke u srpskoj i ruskoj istoriji, Kosovska i Kulikovska, dogodile su se gotovo jedna za drugom, 1380. i 1389. godine i obe su dobile naziv po istoj ptici. Kos je na ruskom kulik, dok je kulik na srpskom kos. Mnogo je primera koji svedoče o tome da u odnosima dva naroda zaista postoji Promisao Božija. Zbog svega toga, nikakvi trenutni geopolitički događaji ne mogu prekinuti tu nit koja kroz vekove veže i štiti naše narode i zemlje.

Postoje li specifični ciljevi ili projekti na koje se fokusirate u narednom periodu?

U narednom periodu fokus nam je na dva velika događaja: Svetski festival omladine i obeležavanje Dana Pobede nad fašizmom, odnosno organizacija Besmrtnog puka u Beogradu, čiji sam koordinator, i u Kragujevcu, budući da je »srpsko- ruski Zenit» deo organizacionog odbora u ova dva grada.

Kako građani mogu podržati ili učestvovati u aktivnostima “Centra za srpsko-rusku saradnju Zenit?”

Svako ko želi može učestvovati u našim aktivnostima, bilo uživo ili onlajn, u svojstvu učesnika, volontera ili publike. Uvek blagovremeno najavljujemo na društvenim mrežama događaje koje organizujemo. Odazivanje na naše manifestacije i promovisanje istih predstavlja veliku podršku koja nam neizmerno znači.

S obzirom da je u toku dugoočekivani popis stanovništva u našoj zemlji, koju poruku biste poslali srpskom narodu?

Srpskom narodu u Crnoj Gori bih poručio da treba da bude ponosan na svoje poreklo, kao i da čuva svoj identitet, Crkvu, jezik i nasleđe. Budite jedinstveni, ne dozvolite reviziju istorije i ma koliko da je teško u određenim trenucima, izdržaćete i pobedićete. I podsetio bih na uvek aktuelne reči Svetog Petra Cetinjskog: «Moli se Bogu i drž’ se Rusije». Želim vam uspešne rezultate popisa i srećan Božić! Hristos se rodi!

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad