Republika Srpska

Dodik: Smrt 12 beba je zločin nad zločinima belosvetskih moćnika

Foto: Tanjug

Obeležava se 32 godine od smrti 12 beba koje su umrle zbog nedostatka kiseonika i zabrane letova ka Banjaluci

Smrt 12 banjalučkih beba najtragičniji je zločin, po karakteru, načinu i namerama, koji su počinili predstavnici međunarodne zajednice nad nedužnim bićima koja su, nažalost, odmah po rođenju spoznala surovost i okrutnost “velikih” koji se iživljavaju nad “malim”, poručio je danas predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

“Tog crnog 22. maja 1992. godine u banjalučkoj bolnici umrla je prva beba zbog nestašice kiseonika, jer SAD i ostale zapadne zemlje nisu dozvolile dopremanje humanitarne pomoći vazdušnim putem zapadnom delu Srpske. Do 19. juna umrlo ih je 12, a neke od njih nisu dobile priliku ni da im njihovi roditelji nadenu imena. Samo dve bebe su uspele da prežive ovaj zločin nad zločinima”, naveo je Dodik i istakao da je reč o Slađani Kobas i Marku Medakoviću, kod kojih je nedostatak kiseonika, nažalost, prouzrokovao trajne zdravstvene probleme.  

Slađana je umrla 2006. godine, a Marku je dijagnostifikovana cerebralna paraliza i niz drugih posledica koje će ga pratiti celi život, naveo je Dodik.

Povodom obeležavanja 32 godine od smrti 12 beba u tadašnjem banjalučkom Kliničkom centru, Dodik kaže da je kiseonik iz Beograda u Banjaluku tada bilo moguće dostaviti jedino vazdušnim putem, ali da avionu, koji je trebalo da dostavi kiseonik i koji je danima čekao, nije bio dozvoljen let zbog uvođenja sankcija SR Jugoslaviji, a sve, kako kaže, “zahvaljujući bezdušnim belosvetskim moćnicima”.

“Tadašnji generalni sekretar UN Butros Butros Gali, pod pritiskom SAD i zapadnih zemalja, nije dao dozvolu da avion sa spasonosnim teretom – kiseonikom poleti ka Banjaluci, uprkos svim apelima. Čak su se na te apele i vapaje oglušili i predstavnici UNICEF-a i drugih međunarodnih takozvanih ‘humanitarnih’ organizacija, koje su bile sve samo ne humanitarne”, naglasio je Dodik u izjavi za Srnu.

On je istakao da je do smrti beba došlo samovoljom predstavnika iste te međunarodne zajednice koja nam svakodnevno puni glavu o nekoj navodnoj demokratiji, ljudskim pravima, humanosti i empatiji, a sa druge strane je i druga strana medalje – njihovo pravo lice i njihova ruka zla koja je tek rođenim bebama ukinula pravo da žive.

“Ta belosvetska gospoda iz međunarodne zajednice dala je sebi za pravo da iz svojih udobnih fotelja odlučuju o nečijem životu koji je iako tek započeo upoznao njihovu surovost i zlo koje nose u sebi. Samovoljom svetskih moćnika ta tek rođena bića bila su odmah osuđena na smrt, jer njihova malena i nerazvijena pluća nisu izdržala bez kiseonika čiji transport zlotvori nisu dozvolili”, naveo je Dodik.

Kao neoborivu činjenicu, Dodik ističe da je 12 beba umrlo zahvaljujući strancima zbog nedostatka kiseonika, elementarne stvari koja je značila život.

Predstavnici međunarodne zajednice nemilosrdno su presudili banjalučkim bebama po samom rođenju, uskrativši im život, detinjstvo, proslave rođendana, punoletstvo, mladost, roditeljstvo… Danas bi to bili zreli ljudi, 32-godišnjaci, ali njihov prvi plač koji je označio i prvi dan njihovog života utihnuo je silom onih koji sebe smatraju svemogućim i gospodarima života i smrti. Bez imalo milosti gnusno su se ‘poigrali’ sa tek rođenim bebama, dozvolivši im da zaplaču, da progledaju, da udahnu, ali ne i da nastave da dišu. Njihovi životi su ugašeni i pre nego što su spoznali da su došli na ovaj svet i pre nego što su videli lica svojih majki i očeva”, ukazao je Dodik.

On je dodao da je prvi plač nedužnih beba nasilno prekinut, ali roditeljsku suzu, kao i suze svih nas koji saosećamo u njihovom bolu ne može ništa prekinuti, jer je to bol koja nikada neće proći i zločin koji se nikada ne može oprostiti.

Koridor života

“Svaki 22. maj za nas znači samo jedno – početak kraja tek rođenih beba i taj datum je crno slovo u kalendaru sećanja koji nikada ne sme i ne može biti zaboravljen. U našim srcima zauvek će ostati uspomena na stradale bebe – Nenada, Nikolu, Bojana, Raisu, Eminu, Danijela, Dušana, Radijana, Maida, Vladimira, dve bebe koje nisu doživele ni ime da dobiju, i Slađanu“, istakao je Dodik.

Ova nezapamćena humanitarna katastrofa, kaže Dodik, bila je povod za pokretanje operacije “Koridor 92” kojom je razbijena blokada i ponovo uspostavljena kopnena veza sa SR Jugoslavijom.

“Koridor ’92” je značio život i nije slučajno nazvan Koridor života, jer je on doslovno omogućio samo jedno – da nikada više nijedna beba ne izgubi život na ovako okrutan način kao ovih 12 banjalučkih zvezdica. Za golgotu koju su prošle banjalučke bebe i njihovi roditelji, ali i svi mi zajedno koji se sećamo tog maja i juna 1992. godine i crnih vesti koje su stizale iz porodilišta niko nikada nije odgovarao.

“Pravda je spora ali dostižna i ruka pravde stići će kad-tad one koji su sebi dali za pravo da bezdušno odlučuju o sudbini najnevinijih bića na svetu. Niko neće moći izbeći odgovornost pred Bogom za zločine prema onima koji nisu ni za šta krivi, a okrutno im je oduzet pravo da dišu i žive”, poručio je predsednik Republike Srpske.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad