Vijesti

Da li ste znali šta je cvet kojim obeležavamo dan primirja u l svetskom ratu

U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Foto: Kurir

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u osloba]anje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je 1882. godine Natalijinu ramondu botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, otkrio u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, te je želeo da je nazove „Niška ramonda“, ali joj je ime ipak dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

Ipak, kaže Zavod za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“.

Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodno su otrkivene dve: „Srpska ramonda“ koju je na istoku Srbije, na planini Rtnju našao botaničar Josif Pančić, i „Ramonda myconi“ – endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.

Komentarišite
Pretplati se na Dnevne Novosti Newsletter!
Obavestite me >
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Nazad